Poslednji dan šestonedeljnog posta
Badnji dan, 6. januar, izdvaja se po načinu svetkovanja, po živopisnosti obrednih radnji, kao i po značenju…
Kao što je krsna slava svojstvena Srbima, tako je i badnjak naročito srpska odlika. Temelji Badnjeg dana ili badnjaka, nalaze se u jezgru narodnog bića, kakvo su u pradavnini bili Indoevropljani. Srbi su deo slovenske porodice naroda, koja je grana jedne velike indoevropske etničke, jezičke i kulturne zajednice. Činjenica, da su Srbi, održavajući Badnji dan, sačuvali ovaj praznik u punoj običajnoj svežini, koji seže u najtamnije dubine vekova, čini ovaj narod veoma ponosnim. Svima nam je poznata da je religija u Srba protkana paganskim običajima.
U Vojvodini, odnosno Banatu i Bačkoj poznati su Korinđaši, koji na ovaj dan idu od kuće do kuće, sa pitanjem „Jel slobodno korinđati”, a uz dozvolu domaćina pevaju „čestitarske pesme”. Domaćin ih daruje uglavnom orasima, koji su ostatak drevnog verovanja u duše predaka, zatim voćem, slatkišima, a ponekad i novcem. Nekada su korinđaši bili maskirana deca, dok je danas korinđaš svako ko je mladog duha, a maskiranje se više ne praktikuje. Pesme su se odavno pretvorile u šaljive, pa čak i lascivne.
U Resavi su na primer, do ovog veka, na Badnji dan, išle devojačke povorke zvane Koleđanke. Bile su svečano obučene i išle su od kuće do kuće i pevale koledarske pesme, a na poklon su, od domaćina, dobijale hranu, nešto vune ili novca.
U Bosni uoči pravoslavnog Božića, išli su Zvonari. Oni su bili spoj obrednih povorki koledara i vučara, koji su u nekim krajevima podjednako posećivali i muslimanske i pravoslavne kuće.
Zvezdari su bili povorka u nekim delovima Vojvodine. Činili su je dečaci, koji su nosili zvezdu. Zvezda stavljena u sito ili osvetljen fenjer, nošena je uzdignuta, na štapu. Dečaci, tj četiri zvezdara, obučeni u odeždu, imali su predstavu, a i petog pastira, zvanog „guba”, koji je išao kao pratnja.
Na ovaj dan, seče se badnjak, a po pravilu bi trebalo da to bude pre izlaska sunca. Za badnjak se seče uglavnom hrastovo drvo, cerovo ili graničevo. Kad se pristupi drvetu od kojeg se seče badnjak, ono se pozdravlja najčešće uz reči „Dobro jutro badnjače i čestit ti Božić”, što nam govori da badnjak predstavlja živo i božanstveno biće.
Posebno je važno da se Badnje veče provede sa porodicom u kući. Ovaj svakako stari običaj simboliše jačanje porodične veze, a oduvek je imalo i vaspitnu i socijalnu funkciju porodice.
Badnje veče je postalo jedno od najveselijih praznika kod nas. Kako je moderno društvo donelo mnoge promene, tako su se i običaji dosta izmenili. Pa tako, umesto sa porodicom, mnogi Badnje veče provode sa najboljim prijateljima, u pesmi i vinu!
Foto: Tijana Janković
