Masivna većina “tamnih podataka” zagađuje data centre širom sveta, a brisanje tih otpadnih podataka moglo bi doprineti da se smanji ugljenički otisak digitalizacije.
Digitalizacija može biti deo rešenja za klimatske promene, ali skladištenje digitalnih podataka koji se nikada ne koriste takođe dovodi do utroška ogromne količine energije i – kao rezultat toga – do emisije ugljen-dioksida do koje nikad nije trebalo da dođe. Veritas Technologies, globalni lider u zaštiti podataka i dostupnosti, procenjuje da će 6,4 miliona tona ugljen-dioksida biti nepotrebno upumpano u atmosferu ove godine kao rezultat trošenja energije za napajanje strujom sistema za skladištenje podataka koji su nepotrebni. Da bi kompanije zaštitile planetu od ovog gubitka energije, one moraju da zagospodare svojim strategijama za upravljanje podacima, koriste adekvatne alate za identifikovanje podataka koji su vredni i da oslobode svoje datacentre od “tamnih podataka”.
U proseku, 52% svih podataka koje su uskladištile organizacije širom sveta je “tamno”, u smislu da oni koji su odgovorni za upravljanje tim podacima nemaju pojma o njihovoj sadržini ili vrednosti. Mnogo toga je već ispričano o troškovima koje nose tamni podaci, ali su do sada često zanemarivani ekološki troškovi u vezi s tamnim podacima. Analitičari predviđaju da će se količina podataka koje će svet uskladištiti porasti sa 33 ZB u 2018. na 175 ZB do 2025. To ukazuje na to da će, ukoliko ljudi ne promene navike, za pet godina biti 91 ZB mračnih podataka, što je četiri puta više od količine koju imamo danas, sa svom tom ogromnom količinom energije koja će se trošiti na pokretanje infrastrukture u kojoj ti tamni podaci “žive”.
Za više informacija pogledajte infografik na ovom link-u.
Fil Brejs, direktor za održivost i izvršni potpredsednik za uređaje i softverski definisana skladišta podataka u kompaniji Veritas Technologies pojasnio je rečima: “Širom sveta, pojedinci i kompanije rade na smanjenju svojih CO2 otisaka, ali tamni podaci često nisu na spisku aktivnosti. Međutim, tamni podaci proizvode više ugljen-dioksida nego svaka od 80 zemalja sveta, tako da je jasno da je reč o stvari koju bi svako trebalo ozbiljno shvatiti. Filtriranje tamnih podataka i brisanje informacija koje nisu potrebne, trebalo bi da postanu moralni imperativ za preduzeća svuda u svetu. IT industrija mora da se izbori s izazovom, s obzirom na to da su obimi podataka sve veći iz godine u godinu. Predviđamo ogroman rast u količini podataka koje kreiraju IoT uređaji, a to je ono što će po rečima analitičara činiti lavovski deo od 175 ZB podataka koje očekujemo do 2025. Preduzeća moraju da razumeju ovaj tip podataka i politike za skladištenje takvih podataka, tako da ne doživimo da se emisije CO2 otrgnu kontroli. Međutim, svi mi možemo da individualno odigramo ulogu. Skoro svako od nas skladišti podatke kojima više nikada neće pristupati, jednostavno zato što je skladište u informatičkom oblaku tako jeftino i dostupno nama – govorimo o hiljadama video snimaka i fotografija kojima se nikada nećemo vratiti da ih pogledamo, ili e-poruke koje nikada nećemo čitati – a više stotina miliona ljudi to radi. Kompanije i potrošači svuda moraju da nauče kako da upravljaju svojim podacima zarad planete.”
Veritas je definisao najbolje prakse koje će omogućiti organizacijama širom sveta ne samo da sa poverenjem obrišu podatke, već i da smanje troškove i ojačaju usaglašenost:
Identifikovanje svih skladišta podataka i sticanje uvida: mapiranje podataka i otkrivanje podataka su prvi koraci u razumevanju toka informacija u organizaciji. Vidljivost podataka i sticanje uvida u to gde se čuvaju podaci i osetljive informacije, ko ima pristup njima i koliko dugo se zadržavaju, predstavlja kritičan prvi korak u potrazi za tamnim podacima i ključni temelj od kojeg treba krenuti.
Osvetljavanje tamnih podataka: Proactive Data Management omogućava organizacijama da sagledaju infrastrukturu za podatke, skladišta i rezervne kopije, da preuzmu kontrolu nad rizicima u vezi s podacima i da donose informisane odluke o tome koje podatke mogu da izbrišu bez sumnje.
Automatizovanje otkrivanje i rutine za sticanje uvida u podatke: držeći korak s eksplozijom podataka, kompanije bi trebalo da automatizuju analitiku, praćenje i izveštaje, neophodno za pružanje organizacione odgovornosti za tamne podatke, korišćenje i bezbednost datoteka. Kompanije će možda morati da rade s petabajtima podataka i milijardama datoteka, tako da njihov pristup rešavanju pitanja “uvida u podatke” bi trebalo integriše rešenja za arhiviranje, bekapovanje i sigurnost podataka, kako bi se sprečio gubitak podataka i obezbedilo zadržavanja podataka zasnovano na politikama.
Umanjivanje i postavljanje kontrole oko podataka: minimalizacija podataka i ograničavanje namene obezbeđuju da organizacije smanje količinu podataka koji se skladište i da se pobrinu da ono što se zadržava bude direktno povezano s namenom za koju je prikupljano. Klasifikacija, fleksibilno zadržavanje i sistemi za upravljanje politikama usaglašenosti omogućavaju samouvereno brisanje nerelevantnih informacija, što je kamen temeljac svakog projekta tamnih podataka i kompanijske usaglašenosti.
Nadgledanje da biste osigurali kontinuirano pridržavanje pravila za usaglašenost sa standardima: pravila usaglašenosti kao što je GDPR uvode dužnost svih organizacija da prijavljuju određene vrste curenja podataka relevantnom nadzornom organu, a u nekim slučajevima i pojedincima. Organizacije moraju da procene svoju sposobnost da nadgledaju aktivnosti kršenja i da brzo aktiviraju procedure izveštavanja kako bi osigurale usaglašenost.
Za više informacija o zaštiti podataka u svetu tamnih podataka, molimo vas da istražite našu platformu za kompanijske usluge podataka (Enterprise Data Services Platform).
