Plašite li se da će se voljenoj osobi nešto loše dogoditi? Uspaničite li se kada se ne javi na vaš poziv i pomišljate li na najgore?
Duh nam se buni, osećamo se prevareno, iskorišćeno. Shvatamo da nas ne poštuju dovoljno i da njihova potreba, da smo uvek na usluzi, nema kraja. Osećamo veliki umor, a samo jedno naše Ne dovodi do velike svađe.
Ljudi koji ne rade na ispravljanju svojih nedostataka, već ih samo maskiraju dobro uvežbanim nastupom, nisu za trajan odnos. Njihova gluma očara partnera, ali ovi ljudi nemaju saznanje, već samo tuđa iskustva obojena ponekom romantičnom scenom iz filma. Ovde živi sindrom Pepeljuge...
Ljudi koji imaju strah od emocionalnog vezivanja reći će vam da ne mogu da se zaljube. Ovo jeste istina ali koja ima svoj razlog i koja može da se promeni. Osobe poput ovih odbacuju svaku mogućnost ulaska u čvrstu ljubavnu vezu dok su, u nesvesnom delu, željni da se prepuste i uživaju u ljubavnoj sreći.
U svima nama postoji strah od padanja, bilo da je realan ili iracionalan. Upravo ovom temom se bavi kratak animirani film, Žozefa Valasa, "Čovek koji se plašio padanja", koji vam predstavljamo.
Kada se zaljubimo, partnera uzdižemo do božanstva. Svet nam je prelep, a svaki dan lagan. Nije retkost da se čovek uplaši ovog osećaja i pobegne. Isto tako, svestan je da bez emocije nema napretka niti istinske sreće, čime se njegov strah pretvara u tugu. Zašto se onda odričemo ljubavi?
Koliko puta nam se samo desilo da propustimo neke sjajne prilike u životu, jer smo imali strah od javnog nastupa. Međutim, svako od nas može da prevaziđe ovaj problem i da postane pravi retoričar...
