Slatko i obećavajuće devojaštvo hrani nas optimizmom i željom, da od života tražim i dobijemo sve - dobru školu, dobar posao, stabilan brak i decu, i to baš po jasnom redosledu. Međutim, stvaran svet nas vrlo brzo nauči da je svakodnevnica odrasle žene nešto sasvim drugačije...
Odvojite svoj slobodan trenutak za zeleni kutak u Botaničkoj bašti „Jevremovac“.
Šta je tako gotovo magijski prijatno u fotografijama iz detinjstva?
Bez obzira na to da li smo živeli u porodičnom neskladu gde su se baka i deka, mama i tata, večito žalili na onog drugog, možemo da stvorimo odnos pun radosti i poštovanja.
Različiti karakteri, uverenja, mišljenja, načini delovanja, stil života, u trenutku mogu da naprave veliku zbrku među bliskim ljudima. Posebno kada je porodica u pitanju. Kada bi svi imali dovoljno prostora, ispod istog krova, vladao bi mir. Ipak, mir je moguć i u malom prostoru, ako poradimo na sebi.
Svi mi u jednom periodu života, forsiramo neki od željenih puteva, dok drugi zapostavljamo. Onaj koji nam je možda i najvažniji, zbog nepovoljnih okolnosti biva zanemaren, ponekad i potpuno. Onda umesto da se posvetimo karijeri, talentu, odlučimo se za osnivanje porodice, rad na odosu, ulaganje u druge.
U vremenima kada bi čovek od 30 godina trebalo da bude samostalan, stabilan, i u materijalnom i u duhovnom smislu, zbog nemogućnosti da se zaposli, na njega se gleda kao na dete.