Zašto osećamo glad za kulturnim sadržajem, za pozorištem, baš u ovim najtežim trenucima za život kakav poznajemo? Zašto je bitno da se festivali održavaju baš sada? Kako se pozorište prilagođava novoj normalnosti, ali i zašto jednu odliku nikad neće uspeti da zameni surogatom? I ono što je sada i ponajvažnije, šta nas to očekuje na septembarskom skraćenom izdanju Prologa 54. Bitefa, internacionalnog festivala novih pozorišnih tendencija?
