Vodena nedelja je vezana za Đurđevdan, nastupa neposredno posle đurđevske sedmice. Naziva se još i rusalna nedelja.
Uskrs, kada se svetkuje vaskrsenje Hristovo, najveći je hrišćanski praznik jer se u njemu slavi sama osnova hrišćanske vere, na kojoj počiva i nada u vaskrsnuće svih živih.
Maj je nazvan cvetnim mesecom (jer cvet znači boja) , po nabujalom rastinju okićenom svim bojama, jer je tada sve u punom cvatu i cvetu. Ime je dobio po rimskoj boginji Maius, zaštitnici biljaka i rastinja.
Od petnaest velikih praznika dvanaest je posvećenih Hristu i Bogorodici. Među njih se ubrajaju Blagovesti. U crkvi se ovaj...
Po iznikloj travi i pomaljanju useva i rukosada, po gori uveliko i bokorno zazeleneloj, april se naziva lisnim mesecom. Najčešće je u znaku uskršnjeg posta, koji je nekada bio pravo ispaštanje, ali je u njemu bilo i vedrih dana ispunjenih pesmom, šalom i igrom.
Po suncu i toplini, svejedno što zima može repom da ošine, jer je, po predanju, deda Sečko pozajmio od baba Marte devet dana i zaledio obesnu staricu sa njenim jarićima ( u tzv. zajmljenim danima), mart je prolećni mesec, mesec obnove i mladenaca, pa se po starom kalendaru, njegov prvi dan nazivao Proletnjak. U njemu su i Mladenci, praznik koji se rado iščekivao i provodio veselo.
Tri jerarha su Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatousti, a svaki od njih uživa poštovanje u našem narodu, od koga su prihvaćeni kao krsna imena pojedinih porodica.
Daleko od svojih svetilišta, u toku petovekovnog ropstva, kad mu je, uglavnom, sva svetinja bila drvena crkvica sa priučenim sveštenicima kao čuvarima vere i običaja, srpski narod je zaboravio i samo značenje praznika Sretenje.
Februar je mesec slava, jela i pića, zbora i dogovora, a kako je u njegovoj sredi veliki praznik Sretenje, onda je jasnije zašto je na taj dan 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak.
U narodu se smatra da je najhladnija zima oko Svetog Save. U Metohiji se period od Svetog Nikole do Svetog Save (19. decembra - 27. januara) naziva prosenac, a u gruženskim selima se ovi dani zovu proseni dani.
Vrlo uvažen u pravoslavnom svetu, posebno kod Grka, gde važi kao opšti pomagač hrišćana, svetitelj Nikola je i kod Srba u velikom poštovanju, mnogo većem nego što bi mu pripalo po mestu koje zauzima u nebeskoj hijerarhiji. Stavljen je odmah uz Svetog Jovana-kuma i krstitelja Božjeg, i Svetog arhanđela Mihaila-prvog među bestelesnim silama uz nebeski presto.
Vavedenje je jedan od pet najvećih Bogorodičinih praznika. Pravoslavna crkva ga slavi 4. decembra. U narodu se naziva Sveta Prečista i predstavlja naročito poštovanje žena. Naziva se još i Ženska Bogorodica i veoma je uvažen kod nerotkinja i porodilja.
Prava zima nastaje u decembru, pa je po tome ovaj mesec prozvan snežnim. Smetovi su nekada bili toliko veliki da je izlazak iz naselja bivao nemoguć. Dobio je ime po desetom mesecu rimskog kalendara. U slovenskom narodu nazivan je još i studen, božićni mesec, prosinac i koledar.
Jovanu Zlatoustom je posvećivano više manastira i crkava u Srbiji, od kojih je većina, na žalost, u ruinama. Od njih danas živi kapela Jovana Zlatoustog u manastiru Ćelije u Leliću kod Valjeva. Srpska pravoslavna crkva ovog sveca proslavlja 26. novembra.
Sveti Toma je jedan od dvanaestorice apostola. Malo ko zna da nabroji imenom sve apostole, ali za Tomu svi znaju, naročito što je u narodu prozvan Neverni Toma. Većini nije jasno zašto je stekao ovaj nadimak - zato što je veroloman ili sumnjičav?
Oktobar se naziva kišnim mesecom, po obilnim i čestim kišama, što je znak da je zima blizu. Po narodnom shvatanju, zima počinje od Tomindana.
„Ko se krsti, taj posti“ govorilo se u narodu, jer se jednodnevni post o Krstovdanu (27. septembar) , naročito poštovao u našoj tradi
Iako liče na nadimke „žestokih“ momaka- koložeg, sečko i derikoža su isto što i siječanj, veljača i ožujak, odnosno januar, februar, mart. Reč je o zaboravljenom srednjovekovnom kalendaru u nas.
Božić prate najlepši verski običaji i obredi. Ovaj praznik simbolizuje ljubav, mir i praštanje, sa propagiranjem porodničnih vrednosti.
Kako je pisao čuveni etnolog Mile Nedeljković u svojoj knjizi „Srpski običajni kalendar" februar je po mnogo čemu poseban mesec kako kod nas tako i u svetu! Mesec koji nagoveštava kraj mesojeđu, mesec karnevala (oproštaj od mesa), mesec vode...
