Vožnja željna tišine

Ćutanje na obostrano zadovoljstvo

Mnogi na putu od kuće do radnog mesta, imaju slušalice na ušima. Tako je sve lakše i saobraćajna buka i gužva postaju podnošljivije. Svakodnevno korišćenje prevoza, učestvovanje u saobraćaju, stvara stres. Ipak, pored upotrebe gradskog prevoza, i taksi vožnja, katkad, može da bude naporna i neprijatna.

Taksi, još uvek, uzimamo samo onda kada žurimo, nosimo težak prtljag. Taman kada pomislimo da će sve proći lako i brzo, da smo izabrali skuplju, ali manje napornu opciju da stignemo na željeno mesto, desi se da ne bude sve tako. I vožnja taksijem može da nam protekne manje prijatno. Dok se gosti u kafićima ispovedaju konobaru, u taksiju je stvar obrnuta. Vozač ume da svojom životnom pričom unervozi klijenta. Ima onih koji ne poštuju kodeks ponašanja i time stvaraju nezadovoljnu klijentelu, ali i klijentela ume da stvori nezadovoljnog vozača.

Ono što bi svaki vozač moralo da usvoji, jeste da ne priča puno i da vodi računa da nužna poslovna pristojnost ne pređe u lično ispovedanje. Isto tako i klijent bi trebalo da vodi računa o svom ponašanju.Potrebno je da obe strane izbegavaju razgovor o ličnim problemima, političkom opredeljenju, odnosno, potrebno je da ga bude što manje. Svaka osoba mora da zna da previše pitanja ometa vozača u trenutku vožnje, a svaki taksista da njegova lična priča ne donosi uspeh na poslu. I ne samo to. Vozač se svojim ispovedanjem izlaže opasnosti od negativne reakcije klijenta. Istina je da taksista nikad ne može da zna koga vozi, a građani ko ih vozi.

Činjenica je da su stvari u ovoj priči uzročno posledične, zato, bilo da ste vozač ili onaj koga voze, budite ljubazni i umereni.

foto:publicdomainpictures