Kako je pobediti?
Jesen, kraći hladni dani, vetar, dosadna kiša, a sa njom i prvi znaci bezvoljnosti, melanholije, lošeg raspoloženja. Poremećen san, pojačana potreba za slatkišima, razdražljivost i umanjena seksualna želja znak su jesenje depresije.
Ovakva vrsta depresije vezuje se za jesenje i zimske dane. Karakterišu je bezvoljnost, loše raspoloženje, nesanica, pojačana potreba za slatkim i umanjen seksualni libido. Reč je o sezonskoj depresiji koja je prouzrokovana manjkom dnevnog svetla tokom jeseni i zime.
Naučnici dovode u vezu svetlost i hormone zadovoljstva, čija koncentracija u mozgu je odgovorna za dobro raspoloženje. Ovaj hormon sreće, seratonin, manje se luči ukoliko je svetla manje. Lekovi protiv depresije rade po principu seratonina. Melatonin je hormon mozga čije se lučenje povećava u tami, odnosno u odsustvu svetla. On je zaslužan za naše smirivanje i san. U jesenjim danima, melatonin se češće luči i iz tih razloga smo uspavani, usporeni i nedinamični.
Sunčeva svetlost je glavni uzročnik lepog raspoloženja koje nam izaziva seratonin, a nedostatak sunca nam to uskraćuje. To je razlog što se depresija manje javlja sa proleća i u leto.
Jesenju depresiju pored bioloških izazivaju i psihološki faktori. Javlja se nakon leta i godišnjih odmora, kada se započinje novi životni ciklus. Vraćamo se starim obavezama i problemima. Zbog klimatskih uslova nismo u mogućnosti da i dalje budemo dinamični preko dana. Kišni dani i hladno vreme nas primoravaju da ostanemo kod kuće. Ljudi se manje druže i nema živosti na ulicama. Osećaj sve opšteg mira u prirodi doprinosi našem sniženom raspoloženju.
[sections] [section title=” Kako pobediti jesenju depresiju?“]
U jesen i u zimu, preporučuje se izlaganje dnevnom svetlu koliko god je to moguće, čak i ako je oblačno i tmurno vreme. I kroz oblačno nebo sunce daje dovoljno svetlosti da podstakne hormon zadovoljstva. Podignite zastore u domovima i pustite svetlost, osvetljivanje prostorije ima pozitivan efekat na raspoloženje. Najbolje je organizovati zimski odmor na nekoj dalekoj, toploj destinaciji. Lekari savetuju i redovno vežbanje, jer fizički rad podstiče lučenje nekoliko hormona antidepresivnog dejstva. Psiholozi preporučuju i stalne međuljudske interakcije, češća druženja , izlaskei raznorazne oblike zabave, poput čitanja omiljenog štiva, slušanje dinamične muzike, bavljenje kreativnim radom… Što više smeha, popraviće opšte stanje organizma.
Postoji i naučna hipoteza da jesenjoj depresiji pogoduje i umanjen unos D vitamina u naš organizam. Leti se on stvara u koži pretvarajući se iz provitamina u vitamin. Taj proces se odvija pod uticajem sunca. U jesenjim danima trebalo bi da ga unosimo kroz pravilnu ishranu. Preporučuje se povećan unos ribe i uzimanjem vitaminskih suplemenata. Takođe se preporučuje i unos žitarica, namirnica poput mleka, jogurta, banane, kao i čokolade.
Bilo da je volite ili ne, jesen ima svoje lepote. Ni jedno godišnje doba nije toliko živopisno obojeno. Sve nijanse zlatnih, crvenih i oker tonova, potsećaju nas na lepotu života. Ona nas mami da uživamo u sakupljanju pečuraka i kestenja, berbi jabuka ili grožđa, da šetamo po kiši i mirišemo neponovljive mirise prirode. Jesen uopšte nije tako tiha i dosadna, ima svoju mirnoću i tromost, ali i raskošni šarm koji nas tera da u njoj uživamo. Ukoliko naučimo da uživamo u ovom godišnjem dobu, svakako ćemo manje patiti od depresije.
[/section] [/sections]
foto: Tijana Janković
