Sa prvim jesenjim kišama, javlja se iscrpljujuća zimska depresija. Dani su kraći, manje je dnevne svetlosti i mi se osećamo lošije. Za sve je kriv hormon dobrog raspoloženja čije lučenje zavisi od sunčeve svetlosti. Međutim, danas je sve veći broj letnjih depresivaca. Iako nam se čini da je život lakši u toplim sunčanim danima, statistika je pokazala da i leto ume da bude sumorno i teško.
Statistički podaci pokazali su da i stanovnici žarkog pojasa i tropske klime sve češće oboljevaju od letnje depresije. Iako imaju dovoljno sunčanih dana, njihovo raspoloženje menja se u toku godine. Zanimljivo je da je veći broj Indusa koji oboljevaju od letnje nego od zimske depresije. Mnoga istraživanja sprovođena su širom planete te je ovaj fenomen dobio i svoje naučno objašnjenje.
Neki ljudi osetljiviji su na blještavilo sunca, kažu da ih letnje „belilo“ zaslepljuje i čini ih nervoznim. Mnogi teško podnose visoke temperature, više se znoje i zamaraju. Letnje žege mogu biti iscrpljujuće i neminovno usporavaju ritam života. To sve utiče na nervnim sistem i često se javlja osećaj psihičkog i fizičkog zamora propraćen telesnim kao i duševnim bolom.
Na evropskom kontinentu leto ima veoma bitnu ulogu u godišnjem kalendaru. Posle dugih zimskih dana, svi željno očekuju sunce. Kultura letovanja je veoma zastupljena. Odlazak na more ili u planine dugo i detaljno se planira. Leto sa sobom nosi zabavu i opuštenost, ali i nove brige.
Od leta se najviše očekuje jer se uživanje u njemu dugo iščekivalo. Mnogi se razočaraju kada shvate da za sve planove nemaju dovoljno vremena ili novca. Ovde se radi o problemu „velika letnja očekivanja“.
Mnogi postaju depresivni jer su leto dočekali nespremno. U letnjoj laganoj odeći ili u kupaćem kostimu, svaki višak kilograma lako je uočljiv kao i manjak samopouzdanja, jer smo nezadovoljni sobom i svojim izgledom. U prirodi čoveka je da se upoređuje sa drugim ljudima te su frustracije i ogorčenost u letnjem periodu, iz ličnog nezadovoljstva izgledom , vrlo česti.
Nedostatak novca u letnjem periodu je takođe još jedan od razloga našeg neraspoloženja. Kada je lepo vreme, više se krećemo, više izlazimo. Posete kafićima i restoranima su češće nego u zimskom periodu. Prazan novčanik stvara najviše jada i duševnog bola!
Slike naših prijatelja koji se nasmejani brčkaju i sunčaju, mogu nam pokvariti raspoloženje i stvoriti nam osećaj da živimo dosadnim i tužnim životom. Mnogi i nesvesno počinju da se osećaju loše i da upadaju u zamke depresivnog stanja.
Letnja depresija za razliku od zimske nije mnogo uslovljena klimatskim faktorom. Za njenu pojavu često su odgovorni socijalni uslovi, životno okruženje i sopstveno (ne)delovanje. Podložnije su joj zemlje u razvoju kao i zemlje „trećeg sveta“ gde je više siromašnog stanovništva.
Protiv ovakvih stanja treba se svesno boriti, lečiti se humorom i zabavom, jer je potrebno skupiti dovoljno energije za dosadne jesenje dane i neminovne zimske depresije.
Uživajte pametno u letu!
foto: freedigitalphotos.net
