Srpska Nova godina

Nekadašnji Mali Božić

Kada je za kalendarski početak nove godine uzet 1.januar, onda je Mali Božić počeo da važi kao Srpska Nova godina. Mnogi božićni obredi i radnje su oduvek bili ponavljani i na Mali Božić.

U Vojvodini je bio običaj da se na raskršćima pale vatre, koje su, pored čistiličkog dejstva (teranje zlih duhova, demona, mitskih bića i zlih sila), imale i ulogu jačanja Sunčeve svetlosti i toplote. Iz istih razloga su se na ovaj dan, u Hercegovini, spaljivali ostatci badnjaka od Božića. Mešen je i posebni obredni hleb zvani vasilica, čiji naziv upućuje na ime sv. Vasilije (Vasiljevdan), koji se praznuje istog dana. Ovaj obredni hleb je po pravilu u sredini bušan, a u njega su se nekada stavljali simboli domaćinstva poput zrna žitarica, tikve, duleka, pasulja, delića raznih voćnih plodova. Stavljan je i komadić drenovine kao znamenje zdravlja i, naravno, metalni novčić kao simbol bogatstva.

[box]Kako novo leto valja dočekati budan, devojke su u ovoj noći gatale da li će se i za koga udati. Tako su devojke u Bosni, pre svanuća sa tavana bacale svoju obuću kroz vrata napolje, pa ako bi obuća, kad padne, bila usmerena od kuće, bio je znak da će devojka napustiti svoj dom, odnosno, da će se udati.[/box]

Srpsku Novu godinu slavimo sa velikim poštovanjem. Da li će dame ostati budne i bacati obuću sa tavana? Mislim da ne. Ipak će izvući svoje nejlepše haljine i u njima, uz muziku i vino, dočekati novo leto. Jači pol, umesto paljenja vatre na raskršćima, pridružiće se damama u prazničnom veselju.