O svim ljudima koje znamo i koje srećemo imamo mišljenje. Za nekoga kažemo da je dobar, za drugoga da je tajanstven, za trećeg da je zao, talentovan, ružan, lep, pametan… a to otežava naše delovanje u društvu. Šta bi bilo kada bismo jedni drugima prilazili otvoreno, bez ikakvih pretpostavki i uverenja?
Bili bismo zadovoljniji i uspešniji. Bilo bi više ljubavi u nama. Ne bi postojale barijere u našim glavama, koje sami stvaramo dok kreiramo sliku o drugima.
Posle svakog razgovora sa nekom osobom, ponešto o njoj zaključimo. Ta mišljenja mogu da se menjaju u zavisnosti od našeg raspoloženja. Tako neko ko nam se dopao juče, danas može da nam bude antipatičan.
Zašto je to tako?
Dok odrastamo slušamo priču okoline koja počinje sa, na primer, “On je bio…”. Slušamo o uspehu i padu te osobe, kao i o njenom ponašanju u društvu. Ponekad se ispriča i ponešto o njenom ljubavnom životu, zdravlju, a katkad se prepričava i ono o čemu se već dugo ćuti. Čovek ima veliku potrebu da razotkrije drugu osobu, ne bi li je učinio bližom, ili možda bezvrednom. Sve zavisi od ljudske naravi.
Opterećeni ciljevima i svim onim što društvo nalaže, mnoge ljude vidimo kao prepreku na svom putu, posebno one koji žele isto što i mi.
Tokom školovanja uče nas da moramo postati neko i nešto, govore nam da smo jedinstveni i iznad drugih, jer smo upisali baš taj fakultet, dok u drugom poručuju da smo niko i ništa. I tako srastemo sa uverenjem da moramo da pobeđujemo druge.
Međutim, u toj rešenosti da pobedimo, postajemo neljubazni, prevrtljivi, skloni različitim podvalama, lažima, davanju dezinformacija… sve kako bi postali “neko” i bili “uspešni”. Većina nema svest o svom lošem ponašanju, jer u “borbi za sebe” sve je dozvoljeno. Dolaženjem do cilja na ovaj način, odbacujemo humanost, prestajemo da volimo i gubimo vrline. Ovako čovek nazaduje i ostaje ponižen od sebe samog.
Upravo zbog te borbe mislimo i pravimo priče o drugima. Kako nam odgovara, razvrstavamo ih u fioke poželjnih ili nepoželjnih i po tome kreiramo svoje ponašanje.
Mnogo je ljubomore, zavidnosti, mržnje usađeno u ljudsku svest. Ipak kada bismo osvestili da nema potrebe da postajemo neko, jer smo to samim rođenjem, sve bi bilo lakše i lepše. Potrebno je samo da otkrijemo šta to genijalno čuči u nama.
Ne doživljavajte druge kao neprijatelje i pretnju. Svoj uspeh i snagu nećete naći u mržnji, ljubomori, podvalama… Naći ćete je u ljubavi prema sebi i okolini.
foto:freedigitalphotos.net
