Srpska poljopivreda je prošle godine zabeležila rekordan rast izvoza. Za poslednje dve godine dostigao je čak 50 odsto. Naši proizvodi stigli su do rafova trgovina gotovo svih evropskih zemalja, Amerike, Rusije, ali i Azije, Australije i sve više osvajaju i najzahtevnija tržišta poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina, Indije, Kine. Prošla godina je završena sa oko 4,2 milijarde dolara prihoda od izvoza, a nadležna ministartsva kažu da se srpskom voću i povrću, ali i drugim namirnicama, uskoro otvaraju vrata Vijetnama i Indonezije. 

Statističke podatke da je lane izvoz bio za 20,5 odsto, odnosno za 312,7 miliona dolara veći u odnosu na 2019. godinu, stručnjaci tumače kao buđenje domaćih izvoznih potencijala. Sudeći po brojkama Republičkog zavoda za statistiku, širom sveta završilo je i na tone naših malina u vrednosti od 296 miliona dolara, smrznutih kupina za 46 miliona dolara i ostalog zamrznutog voća vrednosti od 882 miliona dolara, kao i sveže jabuke za 125 miliona dolara. 

Nesmetano su putovale, čak i u pandemijskim uslovima i ove namirnice koje zahtevaju temepraturni režim i specijalan način taransporta. Mogućnost da se za nekoliko sati nađu na teritoriji i najudaljenijih zemalja, spasonosna je i nesumnjivo je doprinela skoku izvoza hrane osetljive na temperaturne promene. 

Među domaćim strateškim proizvodima prema rečima agrarnih analitičara je i malina, po čijoj proizvodnji smo proteklih godina zauzimali treće mesto u svetu, a po zamrznutoj smo svetski lider i ispred Poljske i Čilea. Iz Privredne komore Srbije kažu da je u Srbiji dominantno gajenje maline, borovnica je u ekspanziji, a jagoda ima veliki potencijal. Oko 40.000 hektara u našoj zemlji je pod jagodičastim voćem, a 2019. je izvezeno 209 miliona evra smrznute maline. 

Da bi naša malina, ali i jabuka koju gajimo na pola miliona hektara, povrće, prerađevine, pa i smrznuti pekarski prozvodi stigli do svetskih metropola i trgovinskih lanaca, neophodan je transport u posebnom pakovanju i po posebnim standardima. Mnogi proizvođači voća koji svoje proizvode izvoze u Centralnu Evropu ili na Daleki Istok, redovno šalju uzorke smrznutog voća budućim kupcima avionskim putem. Oni se transportuju specijalizovanom vrstom avionskog prevoza na suvom ledu. Veće količine smrznute robe uglavnom putuju posebnim rashladnim kontejnerima -“Envirotainers”, a manje pošiljke u specijalnim kutijama, hlađene suvim ledom. 

Da avionski prevoz predstavlja najefikasnije rešenje za transport osetljivih proizvoda koji do bilo kog kraja sveta može stići za svega nekoliko sati, smatra Nebojša Đekić, direktor prodaje i razvoja u kompaniji cargo-partner Srbija. Smatra da avio-transport ima prednost u odnosu na pomorski kada je rok trajanja proizvoda kritičan faktor. Usled kvarljivosti i kratkog roka trajanja, transport svežeg i smrznutog voća neophodno je da bude organizovan na temperaturnom režimu. Ovo su takozvane PER-PERISHABLE pošiljke i sam naziv ukazuje na njihovu osetljivost. 

– Brz, pouzdan servis, kao i efikasna organizacija, ključni su faktori uspešnog transporta voća, koji ne trpi propuste ni u jednoj od ključnih vezivnih tačaka hladnoga lanca – kaže Đekić. – Suvi led koristi se za transport smrznutog voća poput bobičastog, smrznutog povrća, kao i uzoraka hrane poput bureka, pita i drugog peciva. Koristimo ga i za transport kompleta COVID testova, kao i za reagense, lekove i određene hemikalije koje predstavljaju sastavni deo medicinskih uređaja. Roba osetljiva na promene temperature može da se transportuje i pomoću termo-gelova, a dodatno se štiti i pomoću termo ćebadi, kako bi na usputnim stanicama bila što više zaštićena od temperaturnih razlika. Važno je naglasiti da za svaku pošiljku možemo da obezbedimo tzv. „data loger“, pomoću koga mogu da se prate i temperatura i vlažnost vazduha tokom celog transportnog ciklusa.

– Iako suvi led sam po sebi ne stvara otpad, usled isparavanja u vazdušnom prostoru smatra se opasnom supstancom, pa pošiljke sa suvim ledom podležu ograničenjima – objašnjava naš sagovornik. – Aviokompanije ih klasifikuju kao opasni teret, što automatski iziskuje specifičnu dokumentaciju i dužu manipulaciju, a samim tim i dodatne troškove – dodaje Đekić. – Za rad sa opasnim teretom neophodna je specifična obuka i poznavanje propisa i ograničenja aviokompanija, kako bi svaka pošiljka bila transportovana po važećim IATA regulativama. Nasuprot suvom ledu, termo gelovi ne tretiraju se kao opasna roba, ali su skuplje rešenje, i pakovani su kao tečno rashladno sredstvo koje absorbuje toplotu i održava konstantnost temperature. 

Globalna tražnja za voćem neprestano raste. Danas, kupac u svakoj tački sveta može da bira između najboljih sorti sa Balija, ili Tajlanda, šumadijsku šljivu, jabuku iz Čelareva ili ariljsku i ivanjičku malinu ubranu nekoliko sati ranije.

 – Trenutno smo broj jedan u svetu po kvalitetu maline – kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara i kupinara. – Uz bolji sadni materijal, mogli bismo da imamo 25.000 hektara pod malinom i izvoz od 170.000 tona, pa bismo i po količini bili prvi. Trenutno oko 600.000 uzgajivača gaji malinu na oko 15.000 hektara. U sezoni berbe “crvenog zlata”, malinarstvo direktno i indirektno uključuje oko milion i po ljudi. Velika je potražnja za tim voćem u svetu i zato naš ogroman potencijal. Srpska malina je stigla i do Japana, olakšan je transport do Turske, a uskoro će osvojiti arapske zemlje. Izuzetno nam je važan i pravovremen, dobro organizovan i bezbedan transport koji omogućava da voće ne izgubi kvalitet. 

 Iz Srbije se svake godine izveze i nekoliko stotina hiljada tona jabuke na daleke destinacije poput Indije, Kine, Rusije i Amerike. Stručnjaci kažu da su neoohodna nova tržišta, jer Rusija, koja nam je glavni kupac, sve više ima svoje zasade. Pošto je ovo podneblje veoma povoljno za gajenje jabuke visokog kvaliteta, proizvođači moraju pažljivo da biraju način na koji će one biti transportovane do kupaca na drugim kontinentima, a da zadrže svežinu kao kada su ubrane.

Nebojša Đekić objašnjava da je to moguće sa cargo-partner Srbija i da domaćim proizvođačima voća i povrća nude sveobuhvatnu podršku i ekspertizu pri delikatnom transportu prehrambenih proizvoda. Zahtevana temperatura hlađenja mora biti ravnomerno održavana prilikom manipulacije i tokom transporta tereta, koji dodatno treba da bude zaštićen od uticaja vlage. Važan je i odabir tačno odgovarajuće dimenzije pakovanja, jer se tako onemogućava prevrtanje, klizanje ili međusobno oštećenja.

 – Međunarodni smo pružalac transportno-logističih usluga, prevozimo i kvarljive namirnice pomorskim, vazdušnim i drumskim linijama – kaže Đekić. – Poslujemo u skladu sa ISO, IFS I GDP standardima i posedujemo specijalizovana skladišta širom sveta, kao i posvećen, sertifikovan tim. Danas za zatvoreni “hladni lanac” transporta svežeg voća i povrća obezbeđujemo savremeno GPS praćenje, uređaje za merenje temperature i vlažnosti i razna druga aktivna i pasivna rashladna rešenja.

  Ne samo poljoprivrednici, već i stručnjaci smatraju da su potencijali naše zemlje u izvozu voća i povrća – nemerljivi. Nedavno je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović poručio da je tržište Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina otvorilo širom vrata za sve naše poljoprivredne proizvode, sudeći da ove zemlje mogu da proizvedu tek četvrinu potreba. Poštovanjem svetskih pravila transporta, srpski proizvođači jabuka, testenine, kukuruza, jagodičastog voća mogu slobodno da zakucaju na ta vrata.

ISPLANIRANO DO DETALJA 

Kod transporta termo gelovima speciijlanim frigo vozilima pošiljka se najpre preuzima, prevozi vodeći računa o temperaturnom režimu, a potom i dostavlja na adresu – objašnjava Đekić proces transporta osetljive robe. – Ovaj tip pošiljaka zahteva pravovremenu rezervaciju ekspres servisa. To podrazumeva preuzimanja pošiljke, smeštaj u aerodromski magacin, takođe na temperaturnom režimu, proveru prateće dokumentacije, carinjenje, buking i otpremu, pakovanje u posebne termo kutije, suvi led, termo gelove, obezbeđenu termo ćebad, praćenje pošiljke, monitoring hladnog lanca i na kraju isporuku na adresu. 

SUFICIT

u Srbiji posluje oko 20.000 stranih kompanija, a 60 odsto stranih direktnih investicija koje su prisutne na Zapadnom Balkanu su realizovane u Srbiji. Prema podacima Privredne komore Srbije, sektor hrane i usluga je interesantan jer beleži konstantan suficit.