šema prema podeli profesora psihologiije Džona L. Holanda
Posao i životni stil
Životni stil jednog lekara, glumca, nastavnika, slikara, frizera ili muzičara veoma se razlikuje. Neko je noćna ptica, neko ne može da zamisli rad u kancelarij, a neko voli jasna pravila, disciplinu i posao od devet do pet. Veoma je bitno da se odlučimo za zanimanje za koje imamo najviše sklonosti i za koje bi mogli da žrtvujemo svoje vreme. Takođe je bitno da nam, osim neophodne materijalne dobiti, nudi i još neku nagradu.
Naše radno mesto nam određuje i kako ćemo da se oblačimo i kojim ljudima ćemo biti svakodnevno okruženi. To sve utiče na nas, naš životni stil, a isto tako nas na neki način i „etiketira” tj. određuje.
[box]Kada upitamo neku osobu da nam kaže nešto o sebi, obično ćemo dobiti odgovor: „Ja sam zubar.”, „Radim kao nastavnik u školi”,”Pevačica sam.”… [/box]
Zanimanja možemo da svrstamo u šest kategorija, kako ih je odredio profesor psihologije Džon L. Holand sa Univerziteta Hopkins. Neki poslovi se nalaze između dve kategorije, prepliću se, dok su neki potpuno drugačiji. Vrlo je bitno da znamo koja kategorija odgovara nama, našim navikama, sklonostima i ličnosti, pre nego što se odlučimo za neku profesiju. Vrlo lako ćete se prepoznati u nekoj od sledećih kategorija:
Istraživački:
Istraživačkim poslovima se bave ljudi koji vole zagonetke, a samim tim i izazove. Oni kroz svoj rad zadovoljavaju ličnu radoznalost. Takav je posao biologičara, naučinka istraživača, inžinjera…
Umetnički:
Umetnici mogu svoje radno mesto pronaći u galerijama, na televiziji, u studiju… Osobe koje se bave nekim umetničkim radom kroz svoj posao svakodnevno imaju izazov da prave nešto novo tj. da stalno stimulišu i pokazuju svoju kreativnost. Ovoj kategoriji pripadaju umetnici, bibliotekari, muzičari…
Socijalni:
Ovakvim poslovima se bave ljudi koji su spremni da pomažu drugima i čija je najveća nagrada kada uvide da su u tome i uspeli. Brigu za druge svakodnevno pokazauju socijalni radnici, medicinske sestre…
Preduzimljivi:
Osobe koje biraju poslove iz ove kategorije umeju da ubeđuju ljude i da nametnu svoje mišljenje. Oni su dobri na rečima, ambiciozni, takmičarskog duha, a materijalno im je veoma bitno. Zanimanja preduzimljivih su: advokat, političar, komercijalista…
Konvencionalni:
Zadaci konvencionalnih poslova su tu da bi čitavu jednu operaciju ili organizaciju držali na jednom mestu, odnosno pod kontrolom. Ljudi koji se bave ovakvim poslovima vole red i jasne zadatke. To su: sekretarice, računovođe, operateri…
Realistični:
Ovoj grupi pripadaju poslovi i koji su zanatski i upošte oni za čiji rad je potrebno tehničko znanje. Ljudi koji se bave ovakvim poslovima vole konkretne zadatke, kao i da nakon jasnog cilja, vide rezultate svog rada. Takva zanimanja su: stolar, električar, parketar, automehaničar….
Neke od ovih kategorija mogu i da se preklapaju, npr. umetničko – socijalni je posao instruktora plesa, dok je realistično – konvencijonalni tip policajac. Odlike nekih zanimanja se prepliću, ali isto tako mogu biti i potpuno različite. Tako da na jednoj strani imamo istraživački, umetnički i socijalni, a na drugoj preduzimljivi, konvencionalni i realistični.
Kada birate svoje buduće zanimanje dobro razmislite. Jasno odredite šta vam je bitno, odnosno šta je to još što biste voleli kao nagradu mimo plate. Razmislite da li ste spremni da radite u kancelariji, na terenu ili da ste stalno na putovanjima. Svako zanimanje ima svoje prednosti i mane. Potražite savet od neke osobe koja se već bavim poslom o kom sanjate. Razmislite i o volontiranju u nekoj firmi ili ustanovi, kao i o asistiranju nekom umetniku kako biste imali uvid iz prve ruke kako će vaš radni dan jednog dana izgledati.
Bitno je da izaberete zanimanje koje najviše odgovara vašim sklonostima i koje će vama odrediti životni stil kakav želite, tj. za koji ste spremni. Ukoliko izaberete, a na kraju shvatite da to nije onako kako ste zamišljali, uvek postoji mogućnost da se prekvalifikujete.
