Zbog svakodnevne gužve u kojoj se nalazimo sve više zaboravljamo da živimo. Međutim, čim nas nešto poremeti i natera nas da zastanemo, shvatimo sledeće…
Prijatelji su važni. Oni su nam bliski i sa njima delimo baš sve. Bez njih nema istinske radosti. Ostati bez prijatelja je bolno poput ljubavnog raskida. Bez njih nismo potpuni.
Opstanak veze ne zavisi od sudbine. Za ljubavne neuspehe umemo da kažemo da nam nije bilo suđeno. Ali prava istina je da sve zavisi samo od nas. Vezu ruše različita uverenja, trenutne želje i okolnosti, koje shvatamo kao nepromenljive i kojih se čvrsto držimo. Ako se ljubavi odreknemo zbog materijalne sigurnosti, nesigurnosti i pesimističkog pogleda na zajedničku budućnost, krivci smo samo mi.
Loša iskustva su naši najveći učitelji. Kad ih prođemo, osećamo duhovno bogatstvo. Bol zaista oplemenjuje. Vremenom grešimo sve manje i dobro znamo gde nam je mesto. Strahova skoro i da nema, a radosti je sve više. Zato prihvatite svoja loša iskustva i dozvolite da pređu u saznanje.
Roditelji su željni svog života. Čak i ako ste danas svojim roditeljima centar sveta, doći će dan kada će i to prestati. Kad-tad, umoriće se od roditeljske uloge i poželeti da pripadaju samo sebi, da osete slobodu. Mogu da vas iznenade svojom surovošću, pa budite spremni da svašta čujete.
Svi smo u raznim ulogama, a moramo znati ko smo bez njih. Mnogi roditelji, prezauzeti našim odrastanjem i svojim radom, nisu mislili o tome ko su zaista. Zato je period mirovanja za mnoge pravi stres. Shvataju da je trebalo mnogo ranije da otkrju sebe, jer bi im to danas, kada nemaju obaveze, donelo istinski mir.
Zatražiti pomoć je sasvim u redu. Ne želimo drugima da budemo na teretu. Sramota nas je da pokažemo svoju trenutnu nemoć. Tek kasnije shvatimo da je naš put mogao da izlgeda sasvim drugačije da smo zatražili pomoć.
Ako ne volimo sebe, ne možemo da volimo ni druge. Kad-tad shvatimo, da u drugima zapravo vidimo sebe. Ako se prema sebi loše ponašamo, tako ćemo postupati sa drugima. Ako se ne volimo, nećemo voleti ni druge.
Uvek smo sami. Ulagati u sebe je jedina sigurna investicija. Da smo uvek sami, shvatimo kada se suočimo sa problemom u kojem nam nijedna bliska osoba ne može pomoći.
Možemo da izaberemo šta god želimo i svi možemo biti uspešni. Bitno je da se ne obaziremo na negativne informacije i komentare da nismo dovoljno dobri. Snaga je u nama, zato je potrebno da istrajemo u onome što smo započeli. Pozitivne misli i uverenje da nam bogatstvo i lepota pripadaju, treba da su nam uvek na umu.
Ne možemo pomoći drugima, dokle god ne odluče da sebi pomognu. Dešava se da svu energiju ulažemo u pomoć ljudima koje volimo, a da to ne donese rezultate. Razlog tome je što oni ne žele promenu.
Lepo je sećati se, ali bez želje da vratite ljude iz prošlosti. Svi ljudi iz naše prošlosti, ukoliko su značajni za naš dalji put, pojaviće se u nekom momentu. Zato dok uvećavamo želju da ih ponovo sretnemo, obmanjujemo sebe. Takođe, u stanju smo da ce dan, mesec, godinu, pa i više, potrošimo na takvo razmišljanje.
Biti uz roditelje pred njihov kraj, uvek je odraz naše ljubavi, a ne obaveze, ma koliko da mislimo suprotno. I kada na nas padnu sve obaveze oko njihove starosti ili bolesti, na kraju shvatimo da je naše mesto bilo pored njih i da je ljubav ta koja nam je pomogla da izdržimo. Roditelji nas uče i o odlasku. Način na koji putuju može biti značajna poruka nama, šta da učinimo da ne odemo na tako surov način ili šta da učinimo da i mi, kada za to dodje vreme, odemo mirno.
I ono što je najvažnije, ne smemo da zaboravimo da nema novog početka dokle god ne stavimo tačku na prošlost!
foto:freedigitalphotos.net
