Sudari svetova oduvek su postojali, pa se i dan-danas projavljuju na različite načine i u raznolikim oblicima. Da li upoznavanjem drugih učimo nešto, bolje se razumemo i samim tim korigujemo? Odgovor ćemo pronaći u antropologiji.
Kroz istoriju ljudske vrste, uvideli smo da postoje veoma različiti oblici društvenih uređenja. Upoznati smo sa ishodima najrazličitijih susreta sa drugima i drugačijima od sebe.
Ko su ti drugi, kako ih danas sagledavamo i definišemo?
Rasprava o drugome i drugačijem projektuju se na različite sfere, etičke, religijske, seksualne, klasne, rasne…
Ono što je naša navika je to da podižemo bedeme koji se zasnivaju na nepoznatosti, neinformisanost i otuđenost, i stvaranje jaza između njih i nas. Gotovo se više ne vidi jedinstvo ljudskog roda.
Međutim, ako imamo u vidu da se ljudi razlikuju kroz biološku datost, kao i kroz kulturološke navike, i da su zapravo te kulturološke stečene tokom života, onda uviđamo da u suštini govorimo o jednom jedinstvu ljudi, a sa druge strane o širokom spektru oblika življenja.
Zato postoji antopologija, humanistička nauka, da nam ukazuje na različita društvena ustrojstva.
Antropologija istražuje kako ljudi žive, šta rade, misle i kako se odnose prema svojoj okolini.
Pomoću nje upoznajemo druge, kao i ono što nam je strano i nepoznato. Karakteriše je različito poimanje opusa ljudske stvarnosti.
Mogli bismo je najuže definisati kao najopštiju nauku o ljudskom rodu na celoj našoj planeti, kroz čitavo vreme. Ona je spoj dva ljudska aspekta biološkog i kulturnog i predstavlja humanističku nauku kojoj je cilj beleženje različitosti, ali i traženje jedinstva svih ljudi.
Međutim, antropologija se više ne projektuje u daleke prostore kako bi tražila tzv. primitivne zajednice i plemena, već drugačijost nalazi među nama, u našem društvu, gradu i komšiluku.
Ako imamo u vidu da sve tokom svog života učimo, od ljudskog mišljenja, ponašanja i verovanja, onda moramo znati da to sve ustvari nazivamo kulturom.
Pojam kulture (bazični pojam antropologije) zapravo predstavlja, u najuopštenijoj definiciji, skup ponašanja koja ljudi uče i zajednički dele u određenom razdoblju, i prirodnom i društvenom.
Iako postoje određene zakonitosti, na koje nam ukazuju naučne discipline, i pored njih život biva neuhvatljiv. Problematika drugog dovodi do konfuznih i problematičnih međuodnosa, pre svega proizvedenih površnim poznavanjem. Zato, kako ne bismo zapali u kulturni rasizam, neophodno je upoznavanje različitih uređenja, konteksta i sistema vrednosti, drugih kultura.
foto:freedigitalphotos.net
