Svakodnevnica i 21. veka
Ovi fenomeni predstavljaju uprošćen način razmišljanja o određenoj pojavi ili društvenoj grupi. Često se koristi u negativnom kontekstu čime se opravdavaju određene diskriminisane radnje i ponašanja. Vezuju se za zanimanja, određene društvene subkulture, ljude različite nacionalnosti, verske pripadnosti, seksualne orjentacije i za sve druge podele koje čine ljudsko društvo.
Stereotipi su često negativne karakteristike nekih dominantnih osobina koje poseduje neka društvena grupa. Često je reč o karikiranju ili generalizaciji kulturnih atributa kao “prirodnih”. To su nepoželjna verovanja koja se mogu promeniti putem obrazovanja, vaspitavanja i upoznavanjem.
[box]Predrasude se oslanjaju na stereotipe i takođe predstavljaju unapred negativno mišljenje o nekoj pojavi, osobi, grupi… Često predstavljaju iracionalnu sumnjičavost, antipatiju pa čak i mržnju prema nekoj osobi, rasi, naciji, religiji…[/box]
Ponekad do predrasuda dolazi u ranom perodu odrastanja kada dete usvaja stavove i vrednosti roditelja i drugih autoriteta. One se mogu javiti i u kasnijem period i predstavljaju ličnu i mentalnu inerciju prihvatanja informacija “zdravo za gotovo”. Sociolozi smatraju da su ove pojave nekada bile svrsishodne i od koristi zajednici. Bile su potrebne radi očuvanja ljudstva, kada je trebalo da se stvori slika o neprijatelju i podigne borbeni moral.
U današnjoj civilizaciji, stereotipi i predrasude predstavljaju virus koji onemogućava razvoj modernog društva, praveći pogodno tle za ekspanziju novih konflikta.
foto: Tijana Janković
