Činjenica je da se ljudi najviše zbližavaju i vole u ratu, a znamo svi da se za vreme radnih akcija najviše pevalo i najlepše družilo. U strahu, tremi, radu, svi smo jednaki i najbolje se vidimo.
Kada nastupi zajednička akcija, briše nam se ličnost. Postajemo tim u kojem ne postoje neuspele ljubavi, lične nesreće ili veličanja. Tu nema mesta za ego i sujetu i postajemo potpuno čisti.
Iznenadimo se kada nam se osoba koja je inače veoma drska, u trenutku rešavanja zajedničke problematike, obrati prijatnim tonom. Tada shvatimo i da nas prvi put gleda sa punim uvažavanjem, toplo. Pokazalo se i da, ukoliko imamo negativno mišljenje o svom kolegi, poznaniku, u trenutku rešavanja određenog zadatka, postajemo ono što bi svako od nas trebalo da je uvek- Čovek.
Dešava se da u ovim situacijama, neko ko voli da pametuje, poželi da bude iznad ostalih. Međutim, u timu takva osoba ne može da opstane. U donošenju zajedničke odluke, stvaranju iste priče, rešavanju zadatka moramo da pokrenemo najbolji deo nas. Sve ostalo mora biti izbačeno. Ako to uspemo da uradimo na nekoliko dana, sati, onda je sigurno da to možemo u svakom momentu.
Nekome to pođe za rukom čim počne da razmišlja o putu do cilja, dok je drugima potrebno malo više truda, a sve zavisi od toga koliko smo duboko u zadatoj priči. Što je veće interesovanje, ljubav, to je manje razmišljanja o našoj ulozi u timu i ličnim problemima.
Svi veliki poduhvati, koji zahtevaju zajednički trud, rad, kreativnost, veštinu, otvaraju svest. Čine da se osećate jedinstveno, vredno i u vezi sa drugima. Ukoliko se nađete u timu sa osobom koju baš ne volite, istina je da ste ipak u nečemu slični. To što ste na istom mestu, posvećeni istom poslu, govori da morate da rešite problem distance. Sigurno je da se niste dobro pogledali, razumeli. Najčešći razlog međusobne netrpeljivosti jeste nečiji uspeh, pa onda i zavidnost, strah od ličnog neuspeha, kompleksi, nesporazumi, neprihvatanje različitosti…
Svi smo različiti i svakako jednaki. Imamo svoj karakter, različite uslove u kojima živimo i u kojima smo odrastali, ali u istoj akciji svi smo povezani. Čak i na ulici, mi smo jedno. Živimo na istoj planeti i muče nas iste brige. Zato, ukoliko možete da na nekoliko sati budete čisti, posvećeni i razumni, dragi, kreativni i sposobni onda je sigurno da vaše vrline mogu da traju 24 sata. A naša sposobnost da budemo uvek dobri, ogleda se u našoj umnoj otvorenosti.
Pogledajte u osobu o kojoj do sad niste imali najlepše mišljenje ili ste joj zavideli. Dok u ljubomori mučite više sebe u zavidnosti mučite i osobu, jer joj u svakom razgovoru šaljete negativnu energiju i poruke. Svi imamo svoje mesto pa makar se radilo o istom poslu koji obavljamo na sličan način. Ali nikada to nije isto. Uvek postoje nijanse koje nas čine jedinstvenim i koje mogu da učine da naš rad zablista.
Nikada ne razmišljajte šta drugi misli o Vama. Čime god da se bavite, radite to najbolje moguće, otvarajte se za nova saznanja. Budite prijatelj prema svima i ne pravdajte se. Ne možemo se uvek slagati u mišljenjima, ali moramo zadržati poštovanje i biti svesni da nas razlike katkad dovedu na istu stazu. Putevi su drugačiji i ničiji nije jedini i pravi. Zato recite „bravo“ za tuđ uspeh, ne dajte se ljubomori i zavidnosti. Ostanite čisti ne misleći na interese i upoređivanja, i bićete uvek poželjan deo tima.
Onu ispunjenost koju osetite u zajedničkoj akciji, timu, je lepota vaše duše! Samo se zdravim umom, iskrenošću, tolerancijom i poštenjem, približavamo se jedni drugima. Koliko vam je misao čista, svako može da prepozna. Zato šta god i sa kim god da radite, budite puni vrlina i potpuno slobodni i otvoreni!
Budite jedno sa drugima!
foto: hin255 at FreeDigitalPhotos.net
