Verovatno da niko od nas ne poznaje ključ uspeha ali ključ neuspeha svakoga se ogleda u tome što se trudimo svima da udovoljimo. Evo zbog čega je dobro ponekada reći „ne“ jasno i glasno, bez griže savesti da će vas neko posmatrati kao običnog bezdušnika.
Svaka druga osoba se našla u situaciji da se polomi, objašnjavajući dobrotvorima na ulici, zašto istog časa ne može (neće) da pokloni određenu sumu novca, pretplati se za određene časopise, učestvuje u anketi, ne stigne da odbije perača vetrobrana dok čeka crveno svetlo itd. Ako izgovorite „ne“, da li vas to čini manje osećajnom osobom i mrgudom?
Mi kažemo ne.
Razmislite samo koliko ste puta u životu poželeli da kažete „ne“, a umesto toga ste slegli ramenima, pomislili ko sam ja da odbijem ovaj događaj i na kraju popustili. Onda uhvatite sebe da se smejete šalama ljudi koje nisu smešne, uživate na koncertu grupe koju ne podnosite ili nešto drugo.
Niko nije nezamenljiv. Ono što nam se trenutno učini neprivlačnim i nezanimljivim, ne bi trebalo ni da radimo. Naći će se neki drugi ljudi koji će zauzeti naše mesto i uživati u istom.
Nikada nemojte da se pravdate za ono što ne želite u datom trenutku. Ljudi i okolnosti se stalno menjaju. Nekada ste voleli da idete na bančenje tokom vikenda, da ispoštujete svačiji rođendan ili viđate se sa bližnjima nekoliko puta nedeljno. Vremenom se prioriteti menjaju i nije loše na učtiv način odbiti prijatelje, rođake ili kolege. Niko vas neće mrzeti zbog toga.
Setite se samo epizode „Sunđer Boba“ u kojoj glavni junak pokida sebi živce što je dobar prema svima i što ne može da kaže „ne“, pa nabavlja hrapavu stranu sunđera kako bi postao čvrst momak. Možda bismo mogli da se ugledamo na Sunđer Boba ali da ipak, ostanemo pristojni koliko-toliko.
