Različiti karakteri, uverenja, mišljenja, načini delovanja, stil života, u trenutku mogu da naprave veliku zbrku među bliskim ljudima. Posebno kada je porodica u pitanju. Kada bi svi imali dovoljno prostora, ispod istog krova, vladao bi mir. Ipak, mir je moguć i u malom prostoru, ako poradimo na sebi.
Poznata je izreka „Kad čeljad nije besna, kuća nije tesna“. Neki kažu da je, u kući gde živi tročlana porodica, potrebno da postoje bar dva kupatila. Vreme za delovanje u njemu, katkad može da bude isto, pa u slučaju kašnjenja na određeno mesto, eto i razloga za dramu i po koju lošu reč.
I u bračnoj zajednici dolazi do razmimoilaženja mišljenja, trenutnih potreba. Dok se jednom uživa u tišini, drugoj strani može da se javi velika želja za druženjem. Onda je pitanje da li željan tišine i samoće treba da popustiti i pridruži se partnerovoj želji, ili da željan druženja odustane od akcije.
Ono što je svakako potrebno jeste otvoren razgovor o tome kako se osećate i u kojoj meri vam je odmor, ili druženje potrebno. Uvek postoji mogućnost da udovoljite jedno drugom. Druženje može da se odvija van kuće, samo ako postoji razumevanje i prihvatanje da imamo samostalne aktivnosti.
Da bismo funkcionisali sa drugima, potrebno je da imamo diciplinu i toleranciju. Oni koji nemaju ni jedno ni drugo, posebno one sa disciplinom shvatiće kao samožive, egoistične. Disciplinovana osoba ima radne navike, i ponaša se u skladu sa tim. Ona vidi sve što u životnom prostoru nije kako treba i uvek reaguje. Druga strana može da se pobuni, jer smatra da kretanje po kući narušava njen mir, i npr. određeni kreativni rad. Ipak i kreativnost mora da bude podupreta disciplinom kako bismo uspeli da od toga živimo, uvek budemo u stvaralačkom raspoloženju i svesni šta želimo da postignemo.
Ukoliko postoji nerazumevanje među ljudima, neće biti ni tolerancije. Trenutke u kojima ste ugroženi možete da prećutite nekoliko puta, ali ne previše. Niko ne može da bude toliko tolerantan da pristane da nosi večito breme na svojim leđima.
Da bismo u porodici i malom prostoru delovali kako treba, potrebno je da preuzmemo odgovornost za sebe, poštujemo tuđe stanje i potrebe.Takođe, imamo puno pravo da očekujemo da nam bude uzvraćeno istom merom.
Ono što je najbitnije jeste otvorena i iskrena komunikacija, kako bi sve ono što nije po volji moglo da bude ispravljeno i kako ne bi došlo do toga da zajednički život postane prava muka.
Ako ne želite da shvatite o čemu pričamo poslušajte pesmu grupe Brkovi „Tolerancija“, možda počnete drugačije da mislite!
foto: freedigitalphotos.
