Život je nepredvidljiv, baš kao i ljudi sa kojima ga delimo. Nije nemoguće, ma koliko da nam se čini suprotno, da oni koji su nam danas najbliži, sutra postanu daleki. Tada patimo, osećamo se iznevereno, napušteno. Jave se milion pitanja, a jedno je „Ima li u životu i prijateljstvu prave ljubavi, poverenja, iskrenosti…?“
Sposobnost da se raduju tuđoj sreći, odraz je zadovoljnih i ostvarenih ljudi. Nezadovoljni, neostvareni, oni koji ne vole sebe, ne mogu da se raduju tuđoj sreći. Ako nas sreća drugih ne raduje, nama vladaju Ego i sujeta, ili možda depresija i ravnodušnost prema svima i svemu.
Potrebno je da negujemo ljubav. A prijateljstvo je veza puna ljubavi, iskrenosti, međusobnog razumevanja i poštovanja. Prijatelji moraju da rade na sebi i svojim greškama. Ukoliko nam život donese mnogo obaveza, problema, potrebno je da im to i kažemo kako ne bi pomislili da ih izbegavamo.Tako će odnos živeti i onda kada ne možemo da odvojimo vreme za susrete uživo.
Sva prijateljstva koja su se završila fizičkim razdvajanjem, nikada nisu ni postojala.
U prijateljstvo, kao i u svaki drugi odnos, morate da ulažete svoju energiju, vreme, ljubav i reč.
Iskreno prijateljstvo puno poštovanja i ljubavi postoji. Nekad nema vedro lice, niti nežnu reč, ali nosi istinu, posvećenost, usmerenost… Ako razmislimo, shvatićemo da sa svim prijateljima imamo drugačiji odnos. Sa nekima smo opušteni „što na umu to na drumu“, sa drugima biramo reči i izbegavamo sve što bi moglo da im zasmeta. Iako nam prvi dozvoljavaju da budemo ono što jesmo, ne znači da će uvek biti uz nas, dok drugi mogu da nam budu veoma čvrst oslonac za sve što je potrebno.
Prijateljski odnosi donose i prepirke, nerazumevanja, ali i dane prepune sreće, zajedničkih akcija, ljubavi.
Za prijatelje smatrajte sve one koji vaš dan čine boljim, a život kvalitetnijim. Ne procenjujte iskrenost prijateljstva po tome koliko vam drugi daju, jer ono pravo stvaramo samo radom na sebi.
foto: freedigitalphotos.net