Konkurencija je velika, a svet oko nas predstavlja jednu veliku trku. Svi jure za bodovima, poenima, statusima i titulama. Takmičenje je na svakom koraku, i projavljuje se na različite načine i oblike. Od porodice, škole, fakulteta, posla, druženja…
Dokazivanje i potvrđivanje je postalo deo svakodnevnice i u međuljudskim odnosima, a tokom XX veka broj regularnih takmičenja drastično se povećao. Sigurno da takmičenja daje veliku priliku sjajnim ljudima, međutim, brojni su i njegovi negativni efekti, kroz taj proces preovlađuju kako korisne tako i negativne komponente.
Naime, tendencija ka uspehu je jedna od osnovnih ljudskih potreba. Svaki čovek oseća želju za uspehom. Međutim, ono što je problem je to što se taj isti motiv može projaviti na različite načine. Motiv za postignućem (uspehom) neke osobe zadovoljavaju takmičenjem sa drugim ljudima, dok se drugi zadovoljavaju postavljanjem i ostvarivanjem vlastitih ciljeva.
Ideja konkurencije postala je sastavni deo svakodnevnice i projavljuje se kroz sve sfere. Namera mi je da ukažem na pozitivne i negativne momente takmičenja, a sastavni deo čitave priče je upravo motivacija, s toga ću ukratko ukazati na par stvari koje su značajne.
Motivacija je ono što nas vodi ka cilju. To je psihološki proces pokretanja. Motiv postignuća, ili tendencija ka uspehu usmeren je na ličnu afirmaciju, i predstavlja složenu motivacionu predispoziciju. On podrazumeva određeni način razmišljanja, opažanja i obrade informacija. Stiče se kroz socijalizaciju i značajno usmerava društveno ponašanje ljudi. On sadrži dve osnovne komponente a to su: tendencija osobe ka postavljanju ciljeva i takmičenje sa drugim ljudima.
Bitno je napraviti razliku između tendencije ka uspehu (motiv) i od uspešnosti kao sposobnosti. Veliki broj ljudi ima tendenciju ka uspehu, ali nisu uspešni jer nemaju razvijene osobine i veštine značajne za postizanje uspeha. Motiv postignuća je neophodan, ali ne i dovoljan preduslov za uspeh osobe.
Takmičarski duh se može posmatrati kroz različite perspektive. Motiv za pobedom je značajan energetski potencijal i predstavlja poželjnu ljudsku osobinu, medjutim može poprimiti i patološke oblike.
Sjajan kontekst takmičenja sadrži javljanje snažnih emocija za rad na višem nivou, dobre navike, istrajnost, upornost, ostvarenje odredjenih specifičnih rezultata, sposobnost organizacije, upravljanje sobom, staloženost, zadovoljstvo, sticanje samopouzdanje i pružanje uverenje da se može biti uspešan u onome što želimo, obavljanje zadataka pod pritiskom…
Danas, svi imamo prevelika očekivanja i nastojanja da sa perfektnom izvedbom obavimo odredjeni posao ili zadatak, kojegod karaktera to bilo. Upravo sve to nas dovodi do zabrinutosti i emocionalno preteranih reakcija usled izgubljenog poena, banalne greške, promene trenutne pozicije.
Izreka cilj opravdava sredstvo, upravo govori o jednom ekstremno visokom motivu postignuća. Ovaka tendencija može dovesti do sagorevanja, hroničnog stresa, narušavanja medjuljudksih odnosa… Naime loše strane takmičenja mogu biti preusmeravanje fokusa sa onoga što je naučeno na ono kako nas drugi vide, zatim takmičenja predstavljaju jedan od najvecih izvora stresa i anksioznosti. Izražena potreba ka pobedi reflektuje se i na karakter medjuljudskih odnosa. Skloniji su konfliktu, jer taj oblik interakcije omogućava da se bude pobednik. A tendencija ka uspehu povezana je i sa motivima borbenosti, motiv za prestižom, samopotvrdjivanjem, dominacijom… Takođe, ukazuje i na potrebu za postizanjem nečeg teškog, kao i da se ovlada i manipuliše objektima, ljudima i idejama. Ljudi izraženog takmičarskog duha stalno se takmiče sa samim sobom i žele znati koliko su bolji u odnosu na juče, ali isto tako i u odnosu na druge.
Poraz, kao i pobeda čini sastavni deo takmičenja. Oni su dve strane istog novčića, poput smeha i hrabrosti, pameti i mašte, uče nas o razumevanju života. Poraz treba voleti kao i pobedu i nikada ih ne treba odvajati. Da li će negativno ili pozitivno uticati na nas zavisi pre svega od naše interpretacije doživljenog. Neuspeh ne bi trebalo da nas obeshrabri, već da služi da iz njega nešto naučimo. S druge strane, uspeh sam po sebi nije uvek garant sledećeg, novog postignuća.
foto: freedigitalphotos.net
