Rođeni od 1970., pa do 1999. godine
Poznati su nam termini Generacija X i Generacija Y. Međutim, postoji još jedan naziv za sve one koji su rođeni od 1970., pa do 1999., a to je Generacija JA. O kakvoj je to američkoj generaciji reč i da li joj i mi pripadamo?
Dr Džin M. Tveng, profesor psihologije na Univerzitetu San Dijego, upotrebila je jedan termin za sve one koji su rođeni od 1970. do 1999. godine. Dr Tveng je ovaj generacisjki raspon nazvala jednostavno JA. Zašto je profesorka psihologije, nakon iscrpnog istražvanja izabrala baš ovakav, narcisoidni naziv?
Odgovor na ovo pitanje nalazi se u rezultatima istraživanja, koja su zasnovana na upoređivanju testova mladih amerikanaca, rađenih tokom pedesetih godina pa sve do danas. Rezultati su pokazali da su mladi vremenom odrastali u narcisoidnu generaciju koja gaji ljubav prema sebi, veoma ceni samopouzdanje, a koja je uprkos tome nesrećna, anksiozna i bez saosećanja.
Dr Tveng o svemu tome piše u svojoj knjizi Generacija JA, kao i na svom blogu gde nam još više približava to što se krije iza ove kovanice.
Bitno je da napomenemo da je izraz Generacija Ja prvi pomenuo pisac Tom Vulf kada je opisivao generaciju iz sedamdesetih godina. Vulf je već tada veoma kritikovao sveprisutniju narcisoidnost.
Dr Tveng ističe, da su današnje generacije zapravo pravi primeri trenda narcisoidnosti o kojoj je nekada govorio Tom Vulf, ali i da, naravno, postoje razlike u odnosu na mlade nekad i sad.
Generacija Ja iz sedamdesetih godina raskinula je sa tradicijom svojih roditelja koji su radili i štedeli. Oni su počeli više da troše, da uživaju, da rade na sebi, da treniraju…
I danšnje generacije više cene materijalno, više rade na svojoj fizičkoj privlačnosti i više se bore za sebe, ali u svemu tome postaju individualci koji su imuni na saosećajnost.
Mladi ljudi naučeni su da na prvom mestu vole sebe, da bi potom mogli da vole i druge.
Kao posebna vrednost svakog pojedinca, tokom poslednij decenija, isticano je samopouzdanje.
Učeni da je vera u sebe pravi put ka uspehu, mnogi se susreću sa nezadovoljstvom i depresijom. Vera u sebe, nažalost, u današnje vreme nije dovoljna.
Generacija JA ima velika očekivanja, želi da stigne do zvezda, da ostvari uspešnu karijeru, materijalno blagostanje, pa i luksuz. Međutim, stvarnost je postala sasvim drugačija. Želje su velike, a mogućnosti male. S toga, imamo jednu generaciju depresivnih narcisoida, objašnjava Tvengova.
Dr Džin Tveng je, tokom istraživanja, naišla na jedan, moramo reći, šokantan podatak. Većina ljudi u današnje vreme smatra da je lepo pomoći nekome, ali da to i ne moramo da radimo ako nam se ne radi. Odgovor ispitanika je bio isti i kada su upitani da li valja pomoći ljudima koji su unesrećeni razrušenim domovima, zlom sudbinom ili bolešću – možemo ali ne moramo, rekli su mladi danas.
Ljubav prema sebi je bitan osećaj za svakog od nas. Međutim, čini se da Generacija JA jedino to i ima. Spremna je da vrlo malo te ljubavi podeli sa drugima. Situacija je malo drugačija kada je reč o odgovornosti za lični neuspeh. Kako je Dr Džin Tveng istakla u svom gostovanju u radio emisiji BBC-a, Generacija JA ne priznaje svoju krivicu, već zbog neuspeha besni i krivi druge za to.
Dr Džin Tveng, kako navodi na svom sajtu, želi da svojom knjigom Generacija Ja pomogne onima koji su sada tinejdžeri, onima koji su u dvadesetim ali i tridesetim godinama da pronađu sebe i da shvate kojoj generaciji pripadaju.
Takođe, jedan od njenih predloga je da se generacija rođenih od 1981. godine nazove iGeneracija. Imamo iPod, iPhone, pa što da nemamo i iGeneraciju, objašnjava ona.
