Kad bi imali škole koje u okviru svog programa sadrže predmet kojim se uči uspešna komunikacija i konstruktivno rešavanje problema, to bi sigurno dovelo do poboljšanja međuljudskih odnosa kako u školi tako i u društvu.
U većoj meri bi se ostvarila jednakost i poštovanje među ljudima i mnogo češće bi se koristila fer–plej rešenja u problemskim situacijama. Sve to bi dovelo do podizanja nivoa kulture ponašanja i korekcije određenih nedoličnih postupaka.
Uspešna komunikacija je mnogo manje stvar urođene sposobnosti nego veština koja se može naučiti i uvežbati.
Svedoci smo jednog vremena, a sigurno i ličnog iskustva, mnogih promašenih razgovora, izranjavanih duša, osećanja nelagodnosti ili čak pobede u nadmudrivanju i veštoj retorici, međutim, bez pravog rešenja, saradnje i zadovoljstva komunikacijom i odnosima, kako s bliskim tako i sa ljudima uopšte.
To se može rešiti uz pomoć asertivnosti.
Asertivnost je veština osobe da se zauzme za sebe i da efikasno zastupa vlastite interese na direktan, iskren i pošten način, uvažavajući drugog, njegove potrebe i moguću različitost u mišljenju, otvarajući put diskusiji, razmeni i zajedničkom rešavanju situacije.
Usled dinamike svakodnevnog življenja, veliki deo naše psihološke energije odlazi na održavanje ili rešavanje dobrih odnosa sa drugima. Razvijanje komunikacijskih i socijalnih veština je pravo rešenje u korist poboljšanja međuljudskih odnosa s jedne strane i postizanja osećanja ličnog zadovoljstva i uspešnosti s druge strane.
Cilj asertivnog ponašanja u sukobu je rešiti problem, a ne pobediti i biti u pravu po svaku cenu. Asertivnošću minimiziramo tenziju u svim odnosima, kao i u sebi samima prilikom konfliktnih situacija. Bitna njena karakteristika je saradnja, dogovor i izvinjenje.
Osoba koja se ponaša asertivno je proaktivna, ima inicijativu i sama preuzima korake za ostvarivanje svojih zadataka i interesa.
Svi smo sigurno bili svedoci ili pak akteri agresivnog ili pasivnog ponašanja u okviru neke komunikacije. Asertivnost predstavlja treći, ravnotežni izbor objedinjujući u sebi najbolje i od agresivnosti (ne povlačimo se već se zalažemo za sebe) i od pasivnosti (uvažavamo drugoga ali kao sebi ravnog).
Osoba koja se ponaša asertivno je samosvesna, samoodgovorna i dobro se snalazi u konfliktnim situacijama. Ona je timski igrač i sa njom rado sarađuju i poslovno i privatno jer znaju na čemu su.
Kroz korigovanje svog načina komunikacije, preuzimanjem asertivnog modela možemo postići značajne lične napretke: jačanje samopouzdanja u odnosima sa drugim ljudima, jačanje praga tolerancije na neprijatnost, izbegavanje uspostavljanja kontrole nad situacijom i ljudima, demonstriranjem moći.
Osoba asertivnog stila komunikacije zna aktivno da sluša, poštuje druge i to traži za sebe, jasno i direktno govori, kritikuje ponašanje uz uvažavanje ličnosti.
Asertivna komunikacija pre svega sadrži sledeću poruku: Ovo je moje mišljenje, ovo je moje osećanje i ovo je moje viđenje situacije. Takđe, zna da pohvali druge, preuzima odgovornost, spremna je da se izvini.
Ono što je jako važno u kontekstu ove priče je to da asertivni ljudi češće od drugih dobijaju ono što žele. Znaju da se kontrolišu i da saniraju svoj stres. Veruju u mogućnost razrešenja konflikta, veruju u sebe, kao i u druge. Otvoreni su za nova rešenja kroz redefinisanje svojih potreba, viđenja neke situacije ili mišljenja.
Istraživanja u ovoj oblasti su pokazala da asertivni pojedinci značajno brže napreduju u poslovnoj karijeri nego njihove jednako stručne neasertivne kolege. Zato su mnoge
velike kompanije u svetu uvrstile trening asertivnosti u bazični paket edukacije za svoje timove.
Ukoliko ste zainteresovani za kurs asertivnosti možete se obratiti na mail: vericagutaljzivkovic@gmail.com.
foto: freedigitalphotos.
