Šta mogu da učinim da bude bolje?
Ljudi koji imaju strah od emocionalnog vezivanja reći će vam da ne mogu da se zaljube. Ovo jeste istina ali koja ima svoj razlog i koja može da se promeni. Osobe poput ovih odbacuju svaku mogućnost ulaska u čvrstu ljubavnu vezu dok su, u nesvesnom delu, željni da se prepuste i uživaju u ljubavnoj sreći.
Da bismo sebe izlečili od ljubavne prepreke zvane strah, potrebno je da osvestimo sve svoje potrebe. Sa stalnim emotivnim strahom, reagujemo samo na fizičku privlačnost i u odnosu smo dok uživamo u takvom obliku. Od psihičke prisutnosti, predavanja, ovde nema govora jer se sve vreme borimo sa svojim lancima, pa partnera ne možemo da doživimo na pravi način. On pokušava da probije zid, ostvari bliži kontakt, zbog čega je izložen duhovnom nemiru, patnji i nezadovoljstvu.
Partner sa problemom može da nas ubeđuje da će biti sve u redu, da će se promeniti, da će stvari da krenu na bolje, ali se to teško ostvaruje. Razlog je što se malo ko odluči za stručnu pomoć. Iako postoji volja da se stvari poprave, nekada to nije dovoljno. Potreban je savet stručnjaka, jer strah od vezivanja nosi problem koji se ne rešava lako niti brzo. Sve zavisi od toga koliko ste ga svesni i kolika je vaša želja da to ispravite. Ovaj problem donosi različite psihičke nestabilnosti što se negativno odražava na libido.
Patimo, jer voljena osoba ima problem i verujemo da se ispod tog zida nalazi savršen partner. Zbog toga je patnja još veća. Mnogi i ne shvataju da je glavni problem u odnosu upravo strah od emocije.Tu je i pomisao “Kada bih uspeo/la da ga promenim”, pitanje “Šta mogu da učinim da se stvar popravi?”. Istina je da ne možete da promenite partnera ma šta god da uradite ili ne uradite. Zabave, zavođenja, pokloni, ovu osobu neće naterati na promenu, već samo na lepu sadašnjost koja ne donosi trajniji boljitak. Svaki put kada ovog partnera oduševite, budite sigurni da ste ga bar za nijansu zatvorili i udaljili od sebe.
Ne postoji metod kojim biste ostali sa osobom koja ima strah od vezivanja. Potrebno je da prepoznate problem, a on se vidi u nedovoljnoj komunikaciji. Kada je pored vas, partner izgleda srećno, što najverovatnije i jeste, ali čim zatvori vrata, teško ćete stupiti sa njim u kontakt. Ovo veoma zbunjuje. Bitno je da znate da niste vi problem i da je potrebno da date dovoljno prostora da se osoba sama probudi. Ako do toga ne dođe, pomirite se sa činjenicom da morate dalje. Možete da ostanete, ali ćete biti u otvorenoj vezi, jer je to ono za šta je vaš ‘’partner’’, bez rada na sebi, jedino sposoban.
Kada se odlučujete na prekid ovakve veze, ne treba da vas muči savest. Osoba svakako zna da je u problemu i potrebno je da radi na njemu, a tu je vaša aktivnost manje bitna. Sve što možete da uradite, posle par razgovora i dokaza da vam je stalo, jeste da ga pustite da živi svoj život i donese odluku o sebi. Nema potrebe da gajite negativne emocije prema ovakvom partneru, ni da se silno trudite da ga zaboravite. Sećajte se lepih trenutaka, ali sa istinom da nije moglo da traje. Ne napadajte, ne tražite odgovore koji su bolni za osobu sa problemom, jer će vam tako postati još dalja, uplašenija i slabija, a tako slaba spremna je grubo da reaguje. Ostavite stvari takve kakve trenutno jesu i ko zna… možda se opet negde, nekad, ponovo sretnete, ali u odnosu u kojem ćete biti oboje jaki i zaljubljeni.
Ljudi koji pate od emocionalnog vezivanja najčešće su duhovno slabi, pa bi trebalo da počnu od jačanja tog dela. Jurnjava za materijalnim dobrima i seksom kao jedinim životnim radostima, potpuni je promašaj. Prevaziđite emotivne teškoće duhovnim radom i težite da steknete sposobnost da se nečemu i nekome potpuno i iskreno posvetite.
foto: marin at FreeDigitalPhotos.net
