Isitina je da možemo da osećamo veliku ljubav, bliskost, privrženost u odnosu sa voljenom osobom, a da ipak razmišljamo o prevari.
Iako nemaju nameru da prekinu atuelni odnos, kod pojedinih osoba se javlja potreba za svakodnevnim flertom.
Osoba koja, iako u vezi, flertuje sa drugima, ima strah od prepuštanja. Veruje da će, ukoliko se prepusti i veže za voljenu osobu, izgubiti svoju individualnost, prestati da radi na sebi i tako postati neko sasvim drugi, manje vredan.
Takođe, osoba strahuje i od mogućnosti gubitka partnera. Pre vremena postavlja sebi pitanje “Šta onda?“. Tada se javlja ideja o „rezervi“ i dolazi do stupanja u kontakt sa potencijalnim partnerima.
Strah od „vezivanja za ceo život“ i strah od smrti, potreba da se uvek iznova oseti zaljubljenost, takođe, mogu da budu razlog želje za prevarom. Bilo koji od navedenih razloga da je u pitanju, osobe stiču potrebu da im se, nakon određenog vremenskog perioda, dopadne neko nov. Tako imate nekoga ko se zaljubljuje, na primer, svake treće godine, iako iza sebe ima dugogodišnju vezu, brak, osobu koju veoma voli.
Ovome su posebno skloni oni koji se bave umetnošću i potreban im je uvek novi motiv za stvaranje. Svesni su prolaznosti, ali i značaja postojanja stabilne veze.
Postavlja se pitanje, kako je moguće da volimo ako prevarom pokazujemo nepoštovanje, a dobro znamo da ljubav bez poštovanja ne postoji. Osoba koja u ovom slučaju vara, misli da to nema nikakve veze sa partnerom, pa ni sa poštovanjem. Ona ima svoj moral u kojem je dozvoljeno zadovoljiti sve svoje potrebe, što je često čini boljom i u braku. Želi slobodu da odlučuje o svakom svom trenutku i svesna je činjenice da čovek, po prirodi, nije monogamno biće. Paralelnu vezu prekida kada dobije potrebu da upozna nekog novog, ili kada se stvari zakomplikuju. Brak, uglavnom, čuva.
Kada se prepustite partneru toliko da možete da osetite njegovu vezu sa vama, njegove namere, osećanja.. vidite veliku lepotu i spoznajete radost ljubavi u dvoje.
Ne toliko pozitivan stav prema monogamnoj vezi, nastao zbog određenog straha, je poput želje da se otisnete na morsku pučinu, ali to ne činite zbog mogućnosti gubitka života. Onda radije birate obalu punu ljudi, jer je tu manja verovatnoća da će nesreća zadesiti baš vas.
Oni koji se ne plaše smrti, ljubavi za čitav život, koji biraju partnere pored kojih mogu da rade na sebi i napreduju, kako u dvoje tako i individualno, su slobodni i dobro znaju da kada jednom zaronimo duboko u svoju emociju i prihvatimo njenu boju, ukus, miris, sastav (sačinjen od naših karaktera, stavova…), odnos svih njenih stanovnika prema nama (partnerovih reakcija, koje se sa nama sudaraju poput ribica u jatu), čak ni bezazlen flert, u prolazu, nam više neće biti potreban.
Inspiraciju i slobodu osetićemo i sa partnerom, jer se nalaze u našoj sposobnosti da se posvetimo onome ko nam je posvećen, da se u njega uvek ponovo zaljubimo i da zaboravimo na svaku prolaznost.
Razmislite da li vam je za ljubav i radostan život potreban neko treći?
foto:freedigitalphotos.net
