Kome je bolje, baba-devojkama ili starim momcima? Slušajući priče iz naroda, mladi dolaze do zaključka da nijednima nje lako. Rastu uz verovanje da će, ako se ne udaju i ne ožene, svetu pokazati da sa njima nešto nije u redu.
Dok se na neudatu ženu gleda sa mišljenjem da joj sigurno nešto „fali“, muškarce žalimo, jer nema ko da im pere i da se o njima „brine“.
Jesu li baba-devojke i stari momci zaista manje vredni?
Naravno da ne. Ljudi koji su ostali sami (mada ludi kamen može da ih dočeka i u osamdesetoj), posle krize, u koju zapadaju kada se svi oko njih venčavaju i dobijaju potomstvo, postaju srećni i uživaju u svojoj samoći. Ako ih pitate zašto se nikada nisu udavali-ženili, često odgovore: „Pokaži mi bar jedan srećan brak ili vezu“.
Žena je od vajkada prestavljala nesreću, a naročito u kući u kojoj nema muškaraca. Ipak, sećanja mnogih, danas ostarelih žena, govori da im je najlepše bilo kada otac i deda nisu bili kod kuće. Uživale su sa majkama i bakama, u ženskoj energiji, bez strogih pogleda.
Možda ste od svoje bake čuli i kako bi bez nje sve propalo da je pustila muža da radi po svome. Ipak, te iste bake koje opanjkavaju svoje muževe i često ih predstavljaju kao neradnike, na sve neudate i neoženjene gledaju sa žaljenjem. Očigledno je da je od njihove „nesreće“ gore ostati bez braka.
Oni koji na brak gledaju sa puno ljubavi, poštovanja, podrške, često imaju veliko razumevanje za nečiju odluku da nikada ne uđe u brak. Razlog za to je što su sposobni da drugome daju slobodu i podrže ga u svemu, što im i omogućava da prožive srećno u dvoje.
Kada čujemo da je neko prešao četrdesetu i da nema vezu ili brak, zapitamo se imamo li, za nju ili njega, nekoga. Često ne razmišljamo da je moguće da je osoba i tako savršeno srećna.
Čovek jeste emocionalno i društveno biće, ali ne doživljavamo svi ljubav na isti način.
Ne žele svi ljudi brak. Neki smatraju da on ugrožava ljubav, da se često sklapa iz ekonomskih razloga, zato radije biraju da žive sami i uživaju u vezama dok su lepe. Iz razgovora sa pojedinim ljudima iz zanimljivih profesija poput etnologa, pisaca, umetnika, novinara, lekara… koji nikada nisu ulazili u bračne vode, saznali smo da su doživeli mnogo ljubavnih radosti koje ih ispunjavaju i posle mnogo godina. Za brak se nisu odlučivali, jer nisu mogli da stanu i ostanu. Kažu da ih sećanja na velike ljubavi, motivišu i dan danas.
Za stare momke i baba-devojke nikad nije kasno, ali ni za one koji ih tako nazivaju. Svi oni koji su radili na sebi, nikada neće upotrebiti ovakve nazive, i znaju da neoženjeni i neudate mogu da žive kvalitetnim životom.
Nije sve u partnerskom odnosu, već u glavi!
foto: freedigitalphotos.net
