fbpx

Prošlost je sada na ovogodišnjem, 48. BITEF-u

Stogodišnjica izbijanja I svetskog rata ali i problematizacija uticaja i prisutnosti prošlosti u našim životima, osnovno je polazište za razmišljanje o ovogodišnjoj selekciji Bitefa, istaknuto je na konferenciji za novinare.

48. Bitef odvija se pod sloganom Prošlost je sada a biće održan od 20. do 30. septembra u Beogradu i Novom Sadu.

Selektorka festivala Anja Suša, na konferenciji za novinare održanoj u Skupštini grada, napomenula je da je ,,ovogodišnje izdanje festivala posvećeno  evropskom teatru. Bitef je ove godine blizak sopstvenoj prošlosti i duhu svog slogana, ,,Nove pozorišne tendencije’’, vremenu svojih početaka i eksplicitno angažovanog teatra“. Suština ovogodišnje selekcije je takva da se ne tretira Prvi svetski rat na komemorativan način, a još manje na državno prikladan način spomen–jubileja. Namera je da se problematizuje iz perspektive današnjeg vremena. Namera je bila da se uključe svi pristupi ovoj temi, da se polemiše sa ovim značajnim datumom, kako bi ukazali da I svetski rat nije ograničen, već predstavlja jedan proces. Značajno je što ima autora koji problematizuju godišnjicu rata iz zapadne perspektive, što je upravo dobra protivteža domaćim i regionalnim autorima.

Jovan Ćirilov, umetnički direktor festivala je istakao da su u ovogodišnjoj selekciji zastupljeni svi primeri i sve tendencije koje su karakterisale Bitef kroz njegovu istoriju, tako da je prošlost ovog festivala zaista prisutna. I da je upravo ta različitost veoma karakteristični nosilac jednog principa razmišljanja. Materijalne teškoće, koje naravno nisu samo lokalne, naterale su nas na nekonvencionalniji izbor predstava, na tragalački pristup.

Takođe, ovogodišnje izdanje festivala rekontekstualizuje slogan Nove pozorišne tendencije. Ovaj slogan je nastao u određenom kontekstu, 1967. godine na talasu neoavangarde i ima veliki emotivni potencijal, a od ovog festivala i ubuduće će se odnositi samo na jedan deo selekcije. Ovogodišnju novu pozorišnu tendenciju, predstavlja žanr predavanje-performans, koji je veoma prisutan u izvodjačkim umetnostima i karakteristika je savremene umetnosti, i predstavlja Bitefov doprinos radu na teatarskom pojmovniku regiona.

Prateći program čini Bitef Polifonija. Filip Le Moan je izjavio da podrška Francuskog instituta ove godine se ostvaruje u okviru Bitef Polifonije, koja slavi 15. godišnjicu, i na kojoj su dva programa podržana od strane Francuskog instituta: predstava Enkidu/Gilgameš francusko-srpske trupe Arti-Zanat i  projekat Cirkobalkana. Takođe Anja Suša je istakla da Bitef Polifonija predstavlja trenutno jedan od najvažnijih programa za decu i mlade u zemlji. Zatim, Bitef na filmu, u okviru koga će se održati projekcije nekih od najvećih dela filmske umetnosti XX veka. Selektorka ovog programa je dugogodišnja saradnica Bitefa, Vera Konjović.

Pored pomenutih, na konferenciji za novinare povodom 48BITEF14, novinarima su se obratili i Ivan Tasovac, ministar kulture i informisanja Republike Srbije, Gordana  Predić , zamenica sekretara za kulturu u Sekretarijatu grada Beograda, dr Matijas Miler-Viferig, direktor Gete instituta , i Miloš Latinović, vršilac dužnosti direktora Bitefa.

Stogodišnjica I svetskog rata, otvorila je brojna pitanja, a kroz istoriografske reinterpretacije otvorilo se bojno polje izmedju zagovornika tradicionalne percepcija poimanja rata i pristalica aktuelnog revizionističkog  koncepta koji relativizuje čitav događa. Kroz ovu temu otvorila su se i pitanja objektivnosti u teatru, da li je ona uopšte moguća, i kome je na kraju krajeva namenjena i potrebna? Da li teatar našeg vremena sposoban da proizvede isto uzbuđenje i masovnu identifikaciju sa nekim istorijskim događajem? Da li je pozorište neoliberalnog kapitalizma zaista i mesto kritičke sveti i moguće mesto revolucije? Ovim festivalom biće nam ponuđen i uvid u dugo trajanje i nedovršenost političkih i društvenih procesa započetih Prvim svetskim ratom, koji je formirao sliku Evrope i koji je za posledicu, između ostalog, imao i Drugi svetski rat, ali i Hladni rat i naposletku ratove na prostoru bivše Jugoslavije.

Ono što možemo zaključiti je to da je pred nama Bitef koji traži aktivno političko i društveno učestvovanje umetnika i publike, koji ne nudi laku zabavu baš kao ni lak zaborav, koji problematizuje politike pamćenja u kontekstu kreiranja nacionalnih i drugih identiteta, predstavljajući nam teatar koji poziva i obavezuje na buran i do kraja neizvestan dijalog između umetnosti i ljudske zajednice.

More Stories
Letnje emocije