Pozorišni festival Bitef otvorila je predstava provokativnog naslova „A gdje je revolucija stoko?“, hrvatskog reditelja Boruta Šeparovića.
Predstava je višeslojna i dinamična. Muzika je u službi naracije, a video bim na sceni nije samo deo scenografije već je virtualna predstava sama po sebi. Reč je o montiranom snimku zabranjene predstave „Mali čovek želi preko crte“ koja je podlegla cenzuri, a zatim je i ukinuta zbog spornih autorskih prava, ali i zbog pokazane drskosti da se ukaže na postojeće društvene probleme ne samo u Hrvatskoj nego i u regionu.
Ansambl „Mali čovek želi preko crte-Zbor Malih Ljudi“ činili su članovi hrvatskog društva i to oni koji su se osećali obespravljeno i poniženo: starci, homoseksualci, Srbi, Romi, imigranti, radnici, žene… Oni su kroz pesmu i igru, u ovoj predstavi, pokušali da ukažu na probleme i jačanje fašizma u savremenom hrvatskom društvu.
Nakon cenzure od predstave je ostao samo video zapis koji je i osnova „AGRS“-a. Ovde je reč o predstavi inspirisanoj drugom predstavom, a obe nose istu priču. „MČŽPC“ne postoji jer je cenzurisana, a „AGRS“, je ono što je od nje nastalo – produkt autocenzure. Tako se otvara pitanje o cenzuri i autocenzuri, o vaganju i balansiranju između dva zla.
Predstava počinje muzikom sa ploče „Paket aranžman“, koja je oblikovala jugoslovensku mladež osamdesetih godina. Svaka pesma, otpevana i adaptirana za potrebe predstave, bila je uvod u novu temu, u nove društvene zablude, u koje smo se svi zapleli posle raspada Jugoslavije. Tako je popularna muzika – temelj, nekada bratske i napredne ideje, postala manipulativno, oportunističko, nacionalističko oružje i stroj za kreiranje nekog sasvim drugačijeg (polu)sveta.
Predstava nam na drugačiji način priča o licemerju, provocira nas i smeje nam se u lice. Pljuje na sve ono u šta se pretvorio današnji čovek na prostoru nekadašnje Jugoslavije, na rasizam, nacionalizam, šovinizam i sva zla od kojih ništa nismo naučili. Ismeva našu egocentričnost i večitu glad za novcem, kao i naše mirenje sa bednim i jadnim životom.
Ime je dobila po čuvenom zagrebačkom grafitu, koji je sredinom devedesetih godina osvanuo na zidu Studentskog doma.
