Prim.dr sci. med Božica Fatović Milićević je spec. za ginekologiju i akušerstvo
Drage moje, ne dopustite da se razbolite zbog stresa! Žene obično nose veći teret stresa nego što bi trebalo. Često nisu ni svesne nivoa stresa s kojim se suočavaju. Osluškujući svoje telo može se prepoznati kada stres počne uticati na zdravlje.
Preuzmite korake da stres prevaziđete!
Jaki stresovi imaju traumatično dejstvo i ostaju trajno u psihi izazivajući u nama negativna osećanja, a time i slabljenje odbrambenih snaga organizma.
Najopasniji stresovi su oni dugotrajni, umerene jačine, koje osoba ne doživljava kao stresne, zato što iscrpljuju odbrambene snage osobe npr. stalna netrpeljivost u porodici ili na radnom mestu.
Naučnici definišu stres kao napor organizma da uspostavi poremećenu ravnotežu ili u samom organizmu ili organizmima i okoline.
Živimo u vremenu neizvesnosti: u doba naglih promena, izloženi sve većim pritiscima i potrebom da sve nekako prebrodimo.
Neki ljudi opisuju doba u kome živimo kao ”psihotično društvo”, gde stres predstavlja glavnog protagonistu drame koja je u toku. I u našem narodu kažu: ”Nema grđe bolesti od sekiracije”.
Stres, kako kažu, sada se smatra ubicom broj jedan u zapadnom svetu.
U današnje vreme nisu samo rad, razvod braka, odlazak u penziju i loše raspoloženje uzroci stresa. Odlazak na godišnji odmor takođe dovodi do stresa, pa čak i odluka da držite djetu, vežbe za mršavljenje i borba za povratak u kondiciju.
Osnova za pojavu stresa su u najvećem broju slučajeva uznemirenost i emotivni konflikti.
Spoljni uslovi u kojima nastaje stres se pre ili kasnije pretvaraju u telesne simptome koji uzrokuju napetost, bol u zglobovima, glavobolje i bol u leđima, nesanice i depresiju.
Stres uništava neophodne zalihe vitamina i minerala u telu i snižava sposobnostreagovanja imunog sistema. On uzrokuje hronični umor i dovodi do biohemijskih promena u našim telima. Ukoliko se otmu kontroli, ove biohemijske promene mogu da vam oštete srce i sistem krvnih sudova, što dovodi do povišenog krvnog pritiska, moždanog udara i drugih oboljenja.
Kako da prepoznate znake stresa?
Znaci stresa su: glavobolja, nesvestica, vrtoglavica, problem sa spavanjem, povišen krvni pritisak, ubrzan rad srca, mišićna napetost (ukočen vrat, ramena), plitko ili preduboko disanje, bolovi u želucu, mučnina, proliv, znojenje, osećanje bespomoćnosti, tuge i potištenosti, plačljivost,depresivnost, laka iritacija, netolerancija nebitnih, malih razloga, gubitak samopouzdanja, sumnja u svoje mogućnosti, nervoza, iscrpljenost, pad pažnje, zaboravnost…
Šta sve izaziva stres?
Svaki životni događaj koji remeti ravnotežu u organizmu ili osobe i okoline zove se stresor. Mišljenja naučnika je da su reakcije na stres uvek iste bez obzira na vrstu stresora.
Žene su osetljivije na stresore u vezi sa porodicom i decom, kao što su: trudnoća, porođaj, bolesti dece, smrt supružnika, brak, razvod, razdvojenost bračnih partnera, odnos sa partnerom, problem na poslu. Izloženost stresorima na poslu ispoljava se kroz: napetost, bol, kod žena najviše u vratu, nervozu, neraspoloženje.
Inače, stresori mogu biti: fizički (buka, zračenje, hladnoća, toplota), organski (infekcija, opekotina, posekotina, jak udarac), psihisocijalni (zaposlenje, preseljenje, svađa, gubitak nečega itd).
Stresori se mogu podeliti na pozitivne i negativne
Pozitivni stresori su, npr. završetak škole, dobijanje posla, društveno priznanje. Oni ne dovode do bolesti, već potpomažu intelektualni i emocionalni rast i razvoj ličnosti. Negativni stresori (bolest, smrt, razvod, svađa) mogu izazvati bolest.
Obim promena do kojih su doveli i značaj koji osoba pridaje stresorima i nastalim promenama određuje jačinu stresa.
Osobine ličnosti koje doprinose težem podnošenju stresa su: kruto, neelastično, konvencionalno ponašanje, stalno praćenje reakcije okoline, neispoljavanje emocija, stalna borba da se postigne kontrola nad drugima, nedostatak ispoljavanja sopstvene agresivnosti.
Kako prevazići stres?
Ne možemo da izbegnemo stres ništa više nego što možemo da izbegnemo jelo, piće ili disanje.
Provodimo previše vremena sami sa svojim mislima; previše vremena unutar zatvorenog prostora; previše vremena unutar svog stana i automobila.
Potrebno je da izađemo napolje, van svojih misli, van veštačkih čaura u koje smo se zatvorili, napolje na svež vazduh gde je vidik jasan i gde možemo da vidimo daleko ispred, mnogo dalje od prozora i četiri zida kojima smo obično okruženi, i ljudi sabijenih unutar njih.
Umesto da pokušavamo da pobegnemo od stresa, trebali bismo da pokušamo da neutrališemo njegove štetne efekte.
Moramo da učinimo napor i prekinemo sa rutinom i navikama koji nas drže u u zagrljaju i potkopavaju našu životnu energiju. U tome je pravi smisao fizičkih vežbi. S tim u vezi, pročitajte i moj tekst koji govori o tome koliko je stil života značajniji od genetske predispozicije za neku bolest.
U lečenju poremećaja izazvanih stresom koriste se i različite psihoterapijske procedure. Ne ustručavajte se, ako je to potrebno, da se za pomoć obratite stručnoj osobi kao što je to psiholog.
Psiholog Ljiljana Simonović, u našoj koautorskoj knjizi “Zdrava žena”, navodi nekoliko načina kako da ublažimo stres. Evo nekih od njenih saveta:
