Prolećna izložba ULUS-a u vanrednim okolnostima posle požara u Paviljonu

Prolećna izložba ULUS-a pod nazivom NEVIDLJIVI PORTRET koja se razvijala od 13. maja u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” na Malom Kalemegdanu broj 1, kroz učešće svih selektovanih umetnika, u subotu 22. maja u periodu o15-21h  biti u potpunosti postavljena, posle čega će ostati otvorena za javnost do 4. juna.

Izložba je organizovana u mraku ili polumraku, svakako u vanrednim okolnostima posle požara u Paviljonu, a pre njegove rekonstrukcije. Umetnici su bili pozvani da odgovore na krajnje jedinstvene tehničke mogućnosti izložbenog prostora, kao i da kroz proces zajedničkog postavljanja izložbe i uspostavljanjem odnosa između radova formiraju njen krajnji ishod.  Participativnim pristupom organizaciji izložbi, sam proces postavke postao je uključen u koncept izložbe čime je izložba postala događajna, a publika je mogla uživo da je prati i u njoj sudeluje. U periodu od 13. do 21. maja umetnici, publika i organizatori su se svakog dana od 16 do 18 sati okupljali da prave zajedničku postavku bez unapred zacrtanih pozicija, bez najboljih ili najgorih mesta za radove, bez diskrecionih ovlašćenja i bez tuđih imperativa. Time je izložba postala predmet dijaloga i kreiranih odnosa, a svakako i prilika da se zajednički razmatraju relacije koje se prave u prostoru umetničke produkcije i da se ispita kako vidimo sebe u tom prostoru i kako vidimo jedni druge.

Iako deluje ogledno, ova situacija je došla iz nužnosti da se preispitaju postojeći, nasleđeni i budući oblici proizvodnje, izvođenja i organizacije same izložbe, izložbenog prostora i šire institucionalne strukture koja Prolećnu izložbu čini mogućom. 

Prolećna izložba 2021. je tragala za rešenjima kojima će se prevazići ekskluzivnost i visoka selektivnost sa jedne strane i utopijski koncept participativnosti sa druge. Prevazilaženje ovakvih binarnosti na Prolećnoj izložbi 2021 ispitano je kroz teorijski koncept prefigurativne prakse.

„U političkoj teoriji, prefiguracija se pojavila kao okvir analize 1960-ih, kako bi se shvatili novi načini izvođenja političkog koji su generisani društvenim pokretima. Prefiguracija se u savremenoj teoriji odnosi na afektivno usmeravanje imaginacije i dopuštanje njene kontaminacije nedovoljno struktuiranim konceptima. Prefigurativna praksa je zasnovana na zamišljanju i simbolizovanju onih odnosa koje bi želela da implementira, na takav način da oni nisu samo predviđeni u budućnosti već i delimično izvedeni, ostvareni. Jednostavnije rečeno, prefigurativno se odnosi na zamišljanje izvan sadašnjosti i specifičnu vrstu aktivnosti koja ne računa na linearnu temporalnost prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. U datim društveno-istorijskim okolnostima, prefigurativno mišljenje se suprotstavlja neliberalnom prezentizmu i mitu o kraju istorijskih mogućnosti izvan ovih postojećih, kapitalističkih.“ (iz koncepta izložbe) 

U organizaciji i izvođenju Prolećne izložbe 2021, ispitivani su oni modeli prefigurativnih praksi koji institiraju na novim kolektivnim normama koje su rođene iz kolektivnih eksperimenata. Mrak i polumrak koji je zadesio Umetnički paviljon „Cvijetu Zuzorić“ pretvoren je u mesto za igru sa onim što je već formirano, postojeće i zadato, kao i sa onim što je tek anticipirano, nedovoljno formirano i još uvek nerealizovano, a obećava nove mogućnosti – novi grupni portret u budućnosti.