Hvala na strpljenju na 14. Beldocsu

Gledali smo eksperimentalni kratkometražni dokumentarni film Laure Rantanen

Publika na projekciji na 14. Beldocsu, Foto: Nemanja Stojanović

Tokom ovogodišnjeg izdanja Beldocsa prikazano je preko 100 kratkometražnih i dugometražnih dokumentarnih filmova, tokom sedam dana koliko je i trajao festival, a koji je svečano zatvoren 16. septembra u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije, dodelom nagrada i povelja. Iz bogatog programa izdvojili bismo film „Hvala na strpljenju“ („On Hold“), a evo i zašto.

Scena iz filma “Hold on”

Eksperimentalni kratkometražni dokumentarni film Laure Rantanen gledali smo u Domu omladine Beograda, i to 6. dana festivala Beldocs. Ovaj interesantan naslov baziran je na anonimnim pozivima upućeni liniji za pomoć namenjenoj momcima i dečacima mlađim od 20 godina. Ovi pozivi, izjave i poveravanja izgovaraju stariji ljudi koji vode svoj uobičajen, svakdonevni život. 

Dokumentarac „Hvala na strpljenju“ se bavi generacijski naslednim konceptom muževnosti, ali takođe i raznim problemima sa kojima se suočavaju mladi danas. Film ne nudi rešenje, on služi kao spona između prikazanih iskustava mladih i gledaoca, na kojima je da sami donesu zaključak o problemima koji su navedeni, i potencijalnim rešenjima.

Laura Rantanen je rediteljka dokumentaraca koja se  takođe bavi socijalnom i kulturnom antropologijom. Specijalno je interesuju strukture moći, kao i odnosi između ljudskog i neljudskog. 

Njen film „Hvala na strpljenju,“ prikazan na ovogodišnjem Beldocsu, jeste jedan od primera njenog interesovanja za strukture moći.