Danijel Deronda je vrhunsko delo klasične viktorijanske književnosti, poslednji roman Džordž Eliot u kojem je progovorila o svom vremenu, o problemima lažno puritanskog aristokratskog društva i onima nasuprot: ugnjetavanoj jevrejskoj zajednici u Londonu. Zbog toga ovaj roman u britanskom društvu i danas izaziva velike kontroverze, a Eliotova je nazvana „hroničarkom ruralnog života u Engleskoj“.
Danijel Deronda je najambicioznije i ujedno poslednje delo Džordž Eliot. Protkano je mnogim autobiografskim detaljima, prikazuje njeno zanimanje za socijalna i religijska pitanja, a ujedno i njenu veliku erudiciju i altruizam.
Kroz tri vodeća junaka, Derondu, Gvendolin i Miru, Eliotova je prikazala detaljnu satiričnu sliku viktorijanskog društva, potragu za identitetom, klasne suprotnosti, jačinu ljubavi i prijateljstva, požrtvovanost za porodicu i okrutnost bogatih, lepotu prirode i rugobu gradskih četvrti, razliku između povlašćenih i potlačenih, mogućnosti i očekivanja.
Džordž Eliot je uticala na mnoge velike romanopisce 20. veka kao što su Henri Džejms, Vilijem Fokner, Džejms Džojs i Virdžinija Vulf. Svoj veliki doprinos dala je i teorijskom proučavanju umetnosti romana. Njena dela sa zadovoljstvom je čitala čak i kraljica Viktorija.
Našoj publici poznata je po romanu Vodenica na Flosi.
Projekat izdavačke kuće Heliks podržan je od strane EACEA programa „Kreativna Evropa“.
