O novom festivalu inovativnih filmova „Otvoreni predeli“ na Rudniku, govori umetnički direktor i selektor- reditelj Aron Sekelj
Prvo izdanje festivala inovativnog filma „Otvoreni predeli“ biće održano od 29. do 31. jula na planini Rudnik, u Domu kulture „Vojislav Ilić“, kada će u okviru takmičarskog programa biti prikazano 18 filmova, iz različitih zemalja sveta. Kakav će biti odjek novog festivala, kako njegov selektor i umetnički direktor Aron Sekelj kaže, teško je proceniti, ali su organizatori dali sve od sebe kako bi napravili nešto novo, jedinstveno i upečatljivo na filmskoj sceni naše zemlje i u kulturnoj ponudi rudničkog kraja.
To je već dovoljno dobar povod da kraj najtoplijeg letnjeg meseca dočekamo baš na Rudniku.
Međutim, mnogo više o razlozima da pogledamo selekciju filmova „Otvorenih predela“, kao i šta je to što je zajedničko svim stanovnicima planete Zemlje a tema je filmskih priča, otkriva nam reditelj Sekelj:
LW: Ono što je uvek interesantno, kada je reč o poslu umetničkog direktora i selektora festivala, jeste broj filmova koji je potrebno da profesionalac pogleda kako bi uokvirio program festivala, a to je po pravilu mnogo naslova?
Aron Sekelj: Kad se sve sabere, ponekad sa manje, ali uglavnom sa više pažnje, sam pogledao sigurno negde oko 400, možda i više filmova, pritom dobar deo tog broja čine filmovi koji nisu stigli namenski prijavljeni za naš festival, već su deo ciljane pretrage po raznim specijalizovanim platformama, preporukama kolega i mog ličnog praćenja evropske, regionalne i domaće dokumentarističke scene.
Kod odabira filmova je, uz parametre poput koherentnosti narativne strukture, kreativnog i originalnog pristupa i usmerenosti ka pitanjima ljudskog odnosa prema prostorima, značajan faktor predstavljala i njihova potencijalna povezanost sa mestom održavanja festivala i temama koje čine svakodnevnicu ili su urezane u kolektivnu svest, kako na Rudniku, tako i drugde na ovim prostorima. Ovo je urađeno sa idejom da se kod publike razvija i održava svest o ulozi i uticaju čoveka na okolinu, u širem smislu tog termina, kao i da se pokaže kako se svuda na svetu dešavaju isti procesi i da svi ljudi dele slične sudbine.
LW: Kad smo kod izbora, imala bih još pitanja. Kako ste izabrali baš Rudnik za mesto održavanja festivala?
Aron Sekelj: Rudnik je zbog svoje pozicije u samoj sredini Srbije, na relativno maloj udaljenosti od većine urbanih centara, idealna lokacija za skupljanje ljubitelja dokumentarnog filma iz svih delova naše zemlje, a i šire.
Pored generalne idilične atmosfere, specifična topografija i istorija ovog kraja nudi jedan poseban doživljaj i jedan dinamičan, heterogen pejzaž, u kom se smenjuju guste šume, pašnjaci, ljudske naseobine, rudarska okna, arheološka nalazišta itd. što apsolutno ide uz ideju festivala o isticanju različitih aspekata prostornosti i premišljanju ljudskog uticaja na svoju okolinu.
LW: Šta nam otkivaju „Otvoreni predeli“, otkuda baš taj naziv festivala?
Aron Sekelj: „Otvoreni predeli“, kao i internacionalna verzija našeg imena, „Open Spaces“, delo su kolege, ko-organizatora i ko-selektora festivala Andrije Jovanovića i u sebi sadrže nekoliko mogućih čitanja, svako od kojih je primenjivo na naš festival i ono za šta on stoji, osim možda potencijalne konotacije da su projekcije na otvorenom, što neće biti slučaj ove godine, već će se sve projekcije održati u Domu kulture „Vojislav Ilić“.
Iza ovog naziva stoji dakle naša želja da festival bude posvećen prostorima, ali ne na nekakav ograničavajući način, već naprotiv, slaveći to široko, otvoreno prostranstvo kreativnog izraza koje se krije u ovim filmovima.
Takođe, ovaj festival je „otvoren“ za sve inovativne, hrabre i nekonvencionalne autorske jezike i strategije i za priče iz svih delova sveta. Naravno, ovo ime budi i jasne aluzije na sam boravak u prirodi, na otkrivanje pejzaža rudničkog kraja i na njegovu integraciju u sam koncept festivala.
LW: Ovo je novi filmski festival, pa nam recite koji je glavni fokus festivala “Otvoreni prostori”?
Aron Sekelj: Fokus festivala, pre svega kada je takmičarski program u pitanju, leži na pitanjima, mogućnostima i interpretacijama prostora i prostornosti u okviru dokumentarnih filmskih formi. To u praksi podrazumeva sve one filmove koji za svoju temu, ili kao ključni narativni element, uzimaju neki od aspekata čovekovog odnosa prema svojoj fizičkoj i mentalnoj okolini, tj. svemu što ga okružuje. Ovo nikako ne bi trebalo posmatrati kao neku usku odrednicu, već naprotiv, kao jedno ogromno i široko polje kreativnog izraza, koje ne mora npr. da se vezuje isključivo za ekološku tematiku već može obuhvatati sva moguća shvatanja i tumačenja ljudske okoline, prostor kao fizičku, mentalnu i društvenu kategoriju, odnos između prirode i prirodnog sveta i pejzaža kao ljudskog konstrukta, kao i brojne druge elemente.
U tom smislu, svaki od filmova u takmičarskom programu festivala donosi različit pogled na ova pitanja i stavlja akcenat na drugačije teme i aspekte, bili to ljudski uticaji na ekosisteme, turistička fetišizacija pejzaža, efekti deindustrijalizacije i propasti urbanističkih ideja, kolonijalno i postkolonijalno osvajanje prirode ili npr. prostori kao mehanizmi suočavanja i prevazilaženja ličnih tragedija ili sredstva potrage za mističnim, fantastičnim i apsurdnim stranama života.
LW: Koliko filmova ćemo imati priliku da pogledamo, iz kojih zemalja?
Aron Sekelj: Publika festivala će, u takmičarskom programu, imati prilike da pogleda 18 filmova, od toga 15 internacionalnih naslova sa (skoro) svih svetskih meridijana – iz SAD, Kanade, Kolumbije, Indonezije, Finske, Holandije, Velike Britanije, Italije, Španije, Francuske Nemačke i Austrije, uz tri odabrana filma iz skorašnje srpske produkcije.
LW: Koje naslove biste izdvojili?
Aron Sekelj: Poprilično je nezahvalno posebno izdvajati neki od filmova iz selekcije, jer smo imali tu privilegiju da program sklopimo isključivo po našim željama i stavovima, bez ikakvih kompromisnih rešenja, pa je svaki naslov tu sa vrlo dobrim razlogom i definitivno zaslužuje da bude viđen.
Određeni filmovi možda mogu da budu interesantni gledaocima zbog unikatnih formalnih pristupa njihovih autora, s kojima dosad nisu imali često prilike da se sretnu, npr. filmovi „Neodređen teren“, koji u stvari predstavlja foto-roman, odnosno reč je o filmu sačinjenom isključivo od niza fotografija ili „Fantastično“, koji na vizuelnom planu vešto balansira između naturalističkog i fantazmagoričnog pejzaža, donoseći pritom jedinstvenu perspektivu na Severnu Koreju kroz intervjue sa prebeglim Severnokorejcima koji opisuju svoje predstave o Zapadu stečene ilegalnim gledanjem holivudskih i drugih zapadnjačkih filmova.
Takođe, publika preko našeg festivala može da se upozna i sa fragmentima istorije nama geografski dalekih ali po mnogo čemu vrlo bliskih zemalja, poput Kolumbije u filmu „Dvestogodišnjica“ ili Indonezije u filmu „Telurska drama“, dva filma koja pokušavaju, svaki na svoj način, da prodru u esenciju kompleksnog odnosa između nacionalnih mitova, istorijskog nasleđa, tradicije i prostora.
Kod značajnog dela međunarodnih filmova iz takmičarskog programa može se primetiti određena bliskost sa temama koje karakterišu našu svakodnevnicu u Srbiji.
Jedan primer za to je naslov „Dan kada su razneli planinu“, koji dokumentuje borbu za opstanak trojice braće u planinama Španije, poslednje stanovnike sela koje je na putu infrastukturnih projekata. Svakako bi od posebne privlačnosti za publiku mogli biti i domaći predstavnici na festivalu – filmovi „Paralelni tokovi“ Luke Papića i Branke Majstorović, „Prokop“ Danila Stanimirovića i „Snimak pejzaža bez predistorije“ umetničkog dua Doplgenger.
Ali bih još jednom napomenuo da je stvarno svaki od filmova na festivalu vredan gledalačke pažnje i da kvalitetom opravdava uvrštavanje u program.
LW: Festival je takmičarskog karaktera, na koji način su programski raspoređeni?
Aron Sekelj: Takmičarski program se sastoji od pet blokova raspoređenih na sva tri festivalska dana.
Filmovi su zatim, kako logika nalaže, međusobno spajani u te manje programske celine prema određenim karakteristikama koje dele, tako da suštinski svaki od tih blokova ima neku objedinjujuću temu koja provejava kroz sve filmove.
Ovog puta nismo programski isticali tu posebnost blokova, npr. dajući im imena ili adresirajući njihove teme, ali postoji šansa da krenemo sa tom praksom u nekim budućim izdanjima festivala.
Okvirno, podela je takva da:
- blok (29.07. / 20:30h) obuhvata filmove tematski vezane za pitanja zemlje, tla i ljudskog upliva u prirodne procese i tokove,
- blok (30.07. / 18:30h) donosi filmove sa malo slobodnijim, asocijativnijim ali i fantazmagoričnijim autorskim pristupima,
- blok (30.07. / 20:30h) je posvećen „mračnijim“ pričama, odnosno filmovima o suočavanju i borbi sa smrću i nestankom, bilo da je reč o bliskim osobama ili krajolicima i ambijentima koje nazivamo domom,
- blok (31.07. / 17:30) je jasno pozicioniran kao blok posvećen pitanjima urbanizma, odnosno tumačenjima prostora kao investicije, kao utopijske arhitektonske ideje, kao mesto neprekidnih promena i sukoba,
- i poslednji blok (31.07. 20:00h) krase filmovi čiji je fokus na društveno-političkim i istorijskim dimenzijama prostora i pejzaža.
LW: Kako se zove nagrada festivala i od čega se sastoji?
Aron Sekelj: Svi filmovi takmičarskog programa su u igri za glavnu nagradu festivala – Zapis za najbolji film, koju dodeljuje tročlani žiri eminentnih regionalnih dokumentarista u sastavu – Kumjana Novakova, Tea Lukač i Goran Dević .
Nagrada postoji i kao fizički objekat, koji ćemo uručiti ili poslati pobednici ili pobedniku festivala. Takođe, postoji mogućnost i da pojedini filmovi osvoje Specijalne pohvale (Special Mention) žirija, koje će biti u formi diplome.
LW: Da li ste spremili i prateći program?
Aron Sekelj: Pripremili smo i prateći program, koji se sastoji od projekcije četiri odabrana filma učesnika radionice Ateljea Varan održane prošle zime u Beogradu (“Ispod mosta” Filipa Lafazanovskog, “Dobrinka” Zoje Čvoro, “Jednogodišnjak” Maje Milić i “Razglednica” Hane Rastoder).
Takođe planiran je i masterklas sa Markom Grbom Singh-om i Minom Petrović na temu filma “Rampart”, pod imenom “Sećanja, snovi i prostori”.
Nakon završetka filmskih projekcija, u petak i subotu od 22h, spreman je i “Prigodan muzički program”, odnosno nastup benda Zauvar sa Skreč majstor Ljubanom (petak, 29.07.) i Lenhart Tapes-a (subota 30.07.) u prostorijama odmah do Doma kulture na Trgu rudara u Rudniku.
LW: Sada kada se obraćate publici koja voli dokumentarne filmove, šta bi ste im rekli, zbog čega da dođu do Rudnika i pogledaju „Otvoreni predeli“?
Aron Sekelj: Mislim da naš festival poseduje, možda čak i u svetskim okvirima, jedinstven sklop filmova, gde je moguće videti jedan vrlo širok i šarenolik spektar tema, priča i autorskih pristupa, spojenih idejom o prostorima kao nosiocima narativne građe.
Zbog toga verujem da publika zaista može da pronađe u svakom od filmova iz takmičarskog programa nešto što će joj biti interesantno, informativno i, nadamo se, uzbudljivo.
Takođe smo svedoci da su neka od najvažnijih pitanja sadašnjice, ali i budućnosti celokupnog čovečanstva vezana za složene odnose ljudi prema životnoj sredini, zemlji i tlu kao resursu, odgovornom urbanističkom i industrijskom razvoju, kao i društvenim, političkim i istorijskim dimenzijama prostora, te filmovi koji se tim pitanjima bave, poput onih na našem festivalu, svakako zaslužuju posebnu pažnju.
Pored toga, sam Rudnik i ceo pripadajući region predstavljaju idealnu destinaciju za letnje utočište iz grada i opčinjavajuća i umirujuća atmosfera planine svakako ostavlja dugotrajan utisak na svakoga ko je poseti.
LW: Arone, i sami ste filmski stvaralac, pa nas zanima, da li trenutno radite na novom ostvarenju?
Aron Sekelj: S obzirom da sam u popriličnom kašnjenju sa realizacijom ideja za novi film, predstojeća jesen i zima bi definitivno trebalo da prođu u znaku intenzivnog rada na tom projektu, bez obzira na bilo kakve moguće društvene ili ekonomske turbulencije koje se navodno očekuju u tom periodu. Štaviše, možda to upravo posluži i kao dodatna inspiracija i motivacija, budući da bi taj novi film trebalo da se poigrava sa apokaliptičnim motivima i elementima, u sklopu šireg bavljenja određenim ekološkim temama.
LW: Na kraju krajeva, kako danas filmadžije gledaju na dokumentarce i s obzirom na to da je sve više publike koja je zainteresovana za taj žanr kod nas?
Aron Sekelj: Kao neko ko se zanima i nastoji da se bavi onim što se naziva umetničkim dokumentarnim filmom, smatram da je to polje filmskog stvaralaštva najvitalnija, najdirektnija i najaktuelnija grana savremene kinematografije, a takođe i najpogodnija za eksperimente svih vrsta. Ali ovo je naravno samo moj subjektivni stav.
Ono što nigde nije dobro, pa tako ni u svetu filma, su oštre podele i nipodaštavanje, a nažalost nemali broj ljudi aktivnih u filmu ili zainteresovanih za film kod nas gaji takav način razmišljanja kada je reč o odnosu igranih i dokumentarnih formi, ističući igrane filmove kao „prave“ i potiskujući dokumentarne u domen „niše“ ili „margine“.
Pritom smo svedoci da su trenutno neka od najzanimljivijih a i festivalski najuspešnijih filmskih ostvarenja upravo plod fuzije različitih elemenata i neinsistiranja na razlikama između igranog i dokumentarnog – npr. film „Bez“ Luke Papića koji je ove godine trijumfovao na festivalu Visions du Réel ili „Kristina“ Nikole Spasića koji je na festivalu FID u Marseju uzeo nagradu za Najbolji prvi film.
Činjenice su činjenice, tako da će se publika uvek više interesovati za igranu produkciju a različiti oblici dokumentarnog filma će i u budućnosti biti najuspešniji i najintrigantniji „izvozni proizvod“ naše kinematografije.
foto: Nemanja Vojinović
