S leva na desno – direktorka marketinga Bitef-a Anđelka Janković (foto Miss Stills Photography), i operativna direktorka Bitef-a Jelena Knežević (foto Nenad Šugić).
“Bitef se održavao i u najtežim godinama – u vreme ratova na ovim prostorima, embarga, bombardovanja, finansijskih kriza… i svi ti događaji su ostavili trag na sam koncept i selekciju ovog festivala”, kaže operativna direktorka Bitef-a Jelena Knežević.
Tako je, i ove 2020. godine, Bitef-ov tim učinio sve, u novonastalim okolnostima, da se tradicija ovog izuzetnog pozorišnog festivala nastavi. Doduše, u nešto izmenjenom, skraćenom izdanju, prilagođenom uslovima i merama opreza, koje prisustvo pandemije nalaže. Neki bi rekli da je kultura “navikla” da se bori s krizom i da preživljava na rezervama entuzijazma onih koji i inače, suštinskih spoznaju njen značaj. Međutim, sada je njena važnost opipljivija i očiglednija i široj javnosti, jer, kako to direktorka marketinga Bitef festivala Anđelka Janković ističe, “činjenica da smo upijali kulturu tokom karantina znači da u nju sada treba ulagati više nego ikad pre!”.
Bitef-Prolog će biti održan od 12. do 14. septembra, pod sloganom odloženog 54. Bitefa "Na ivici budućnosti". Sadržaće pozorišne predstave, stručne i naučne tribine i razgovore, kao i susrete sa pozorišnim umetnicima, dok će informacije o prodaji ulaznica će biti saopštene javnosti kada budu donesene zvanične preporuke i mere za održavanje predstava u zatvorenim prostorima. Festival će biti dostupan i na YouTube-u.
Zašto osećamo glad za kulturnim sadržajem, za pozorištem, baš u ovim najtežim trenucima za život kakav poznajemo? Zašto je bitno da se festivali održavaju baš sada? Kako se pozorište prilagođava novoj normalnosti, ali i zašto jednu odliku nikad neće uspeti da zameni surogatom? I ono što je sada i ponajvažnije, šta nas to očekuje na septembarskom skraćenom izdanju Prologa 54. Bitefa, internacionalnog festivala novih pozorišnih tendencija?
Odgovore nam daju dve dame iz organizacije Bitef festivala, operativna direktorka Knežević i direktorka marketinga Janković, i to svaka iz svog “bitefovskog” ugla.
LW: Bitef festival postoji već više od pola veka, u kontinuitetu. Šta da očekujemo u novom, kompromisnom izdanju jednog od najbitnijih pozorišnih, i festivala uopšte, u našoj zemlji?
Jelena Knežević: Svako izdanje Bitefa je selekcija najboljih svetskih predstava, ali i svedočanstvo jednog vremena, njegovih specifičnih društveno-političkih prilika. Bitef se održavao i u najtežim godinama – u vreme ratova na ovim prostorima, embarga, bombardovanja, finansijskih kriza… i svi ti događaji su ostavili trag na sam koncept i selekciju ovog festivala. Ne bih ja to nazvala kompromisnim rešenjima, već rešenjima koja pokušavaju da daju „pozorišni odgovor“ na aktuelnu životnu situaciju. Smatrali smo svojom društvenom obavezom i obavezom prema osnivačima Bitef-a (Miri Trailović i Jovanu Ćirilovu) da i ove godine nađemo adekvatan format kojim ćemo poslati poruku da se od umetnosti nikada ne odustaje.
Ove godine nas očekuje trodnevni program koji smo nazvali Prologom 54. Bitef-a, a koji će se uz sve neophodne mere predostrožnosti, dešavati u Bitef teatru i na otvorenoj sceni na Skveru Mire Trailović. Publika će moći da vidi nemačku predstavu „Dolina jeze“ kojom je inače i započelo konceptualno promišljanje za 54. Bitef. Jedini izvođač u ovoj predstavi je humanoidni robot koji će otvoriti temu transhumanizma i posthumanizma. Pored predstave, realizovaćemo niz pratećih programa – predavanja, tribina, razgovora sa umetnicima…
LW: Covid 19 pozorištu oduzima ono na čemu ono počiva – publiku. Svi koji smo u kulturi, već decenijama pričamo o tome koliko je važno animirati najmlađe, negovati buduće posetioce pozorišta. Šta uraditi sada u ovoj situaciji, kada publike nema ispred pozornice?
Anđelka Janković: Rekla bih da oduzima i publiku ali i izvođače. Specifikum pozorišta je živi kontakt sa publikom, ali i međusobni živi kontakt izvođača. U pozorištu nema nahovanja i montaže, osim ako nisu u pitanju druge forme koje smo imali prilike da vidimo na Bitef-u kao što su pozorišne instalacije ili kao što ćemo imati prilike da vidimo na ovom Bitef-u, humanoidnog robota u predstavi “Dolina jeze”.
Istina je da se dugo vremena priča o negovanju publike, o “krizi” i nedostatku publike kada je reč o pozorištima. Osim što se pripisuje finansijskoj situaciji, mnogo više se govori uopšte o kulturnim potrebama koje pominjete, koje su u zapećku.
Ono što uvek volim da istaknem je termin kulturnog siromaštva. Stručnjaci su došli do zaključka da deca drugačije osećaju siromaštvo u odnosu na odrasle. Oni ga pre svega vide u nedostatku mogućnosti za igru, druženje i ispunjavanje svojih socijalnih i kulturnih potreba. To se pokazalo za vreme karantina, kada su televizijski ekrani bili ispunjeni najvažnijom hranom, hranom za dušu: pozorištem i filmovima, koji ako ništa drugo nas spašavaju psihičkih kriza. Uostalom dobro je poznato da su knjige, filmovi i pozorište uvek preporučena relaksacija i sredstvo učenja, zato je važnije nego ikad da činjenica da smo upijali kulturu tokom karantina znači da u nju treba ulagati više nego ikad.
LW: Na žalost, svi dobro znamo koliko je zahtevna i iscrpljujuća, a time i još važnija, borba za očuvanjem tradicije i kulture. Izazova je uvek bilo i biće, kao što kažete. Međutim, koliko je i na koji način potresna ova situacija pandemije i da li je baš kultura, ili u ovom slučaju pozorište to što bi trebalo najviše da trpi? Jelena?
Jelena Knežević: Izvođačka umetnost je jedna od oblasti koja je najviše pogođena ovom situacijom, pre svega time što joj je imanentno živo prisustvo ljudi u istom fizičkom prostoru. To, naravno, ne znači da ona treba i da trpi.
Potrebno je uložiti sve napore da pozorište ostane u ‘formi’ i da spremno dočeka trenutak kada sve ovo prođe. Potrebna je pravovremena i promišljena inicijativa nadležnih dražavnih organa ali i solidarnost, odgovornost i kreativnost pozorišne zajednice. Na jednoj od tribina koja će se održati u okviru ovogodišnjeg programa festivala upravo ćemo se baviti ovim pitanjima.
Predstavićemo neke od pozitivnih mera koje su pojedine vlade evropskih zemalja sprovele i ukazati na goruće potrebe na koje kreatori kulturne politike u Srbiji treba da odgovore u najskorije vreme. Takođe, pričaćemo i o konkretnim produkciono-umetničkim modelima i formatima pozorišnog stvaralaštva mogućim i u uslovima pandemije.
LW: Kakav je onda izazov pred, konkretno, marketinškim stručnjacima danas?
Anđelka Janković: Pred marketinškim stručnjacima je veliki izazov da zajedno sa svim drugim kolegama, obezbedi pre svega bezbedne uslove da se publika i deca željna pozorišta i socijalizacije što pre vrate u sale kroz niz događaja u budućnosti, kojima će približiti čar jedinstvenog živog iskustva koje se ne može osetiti putem ekrana.
Iako tehnologiji u ovom trenutku trebamo biti zahvalni, jer nam je omogućila da održimo plamen pozorišta, a mnogi su se zahvaljujući ekranima prvi put susreli s pozorištem i sada ih takođe putem medija, kroz pažljivu pripremu i njima razumljiv jezik, treba dovesti da osete čari pozorišta posle kojih ga nikada neće napustiti.
Svi smo optimistični, jer osećamo glad za pozorištem i kulturom, možda više nego ikad. Pred marketingom i pozorišnim radnicima je izazov da žive u korak sa vremenom, i nakon ovoga budu spremni da održe plamen pozorišta u svim uslovima, koristeći tehnološki napredak onda kada živi kontakt nije moguć. Ako to budu radili, pozorište će živeti, publika će postojati.
Zato će ovogodišnji program Bitef-a biti dostupan u sali, prenosiće se u Bitef gradu na Skveru Mire Trailović na otvorenom, i putem Bitef-ovog YouTube kanala. Tako da će svako moći da prati program onako kako se oseća najbezbednije i najudobnije.
LW: Kad smo kod toga, Anđelka, da li YouTube može da zameni teatar? I koja bi bila alternativa finansiranju pozorišta?
Anđelka Janković: O tome su vođene mnoge polemike i debate, a u okviru online Filozofskog teatra Maja Pelević i Srećko Horvat debatovali su sa vrhunskim pozorišnim umetnicima, Bitef-ovim zvezdama. Pozorišna zajednica je složna da YouTube, niti jedan drugi medij, ne može da zameni pozorište. Sedma umetnost takođe ima svoje neprikosnovne čari, ali samo pozorište zadovoljava sva naša čula uključujući miris i dodir, a svi znamo koliko su ova čula važna za stvaranje emocija i uspomena. Osim toga, odlazak u pozorište je kolektivni čin i vrlo važan u socijalizaciji svakog pojedinca, a ova vremena su nam pokazala da smo mi socijalna bića pre svega i da ljudi teže uprkos svemu da taj kontakt ostvare.
Trebamo biti zahvalni i YouTube-u i novim tehnologijama, digitalnim medijima što su omogućili da pozorište preživi situaciju u kojoj se nikada pre nismo našli. Bitef će ove godine iskoristit svoj YouTube kanal za prenos svojih programa, a u saradnji sa generalnim medijskim pokroviteljem RTS-om najširoj publici biće omogućeno da pogledaju predstavu “Dolina jeze” na RTS2.
Finansiranje pozorišta ne mora nužno da promeni svoj oblik, posebno jer je putem novih medija dostupniji široj javnosti pa može biti još interesantniji kada je reč o komercijalnim sponzorstvima. Naš zadatak je da finansijerima objasnimo nove mogućnosti, kojih uvek ima. Mnogi od naših sponzora su naše predloge i nove mogućnosti prepoznali i pronašli smo načine da podrže Bitef i da tako zajedno održimo plamen pozorišta.
LW: Shvatili smo da ni jedan mediji ne može da zameni pozorište, kao što je Anđelka već nagovestila? Šta je to što ono ima, a da je nezamenljivo, a Vi, Jelena, biste dodatno istakli?
Jelena Knežević: Sve koje zanima precizan odgovor na ovo pitanje najbolje je da pozovemo da isprate predavanje jedne od vodećih svetskih teatrološkinja Erike Fišer Lihte koje će biti deo pratećih programa ovogodišnjeg Bitefa. Profesorka Fišer Lihte zastupa tezu da je energetska razmena između izvođača i publike koja se isključivo postiže njihovim telesnim koprisustvom ono što definiše pozorište. Medijski tj. digitalno posredovano pozorište, koje je tokom ove pandemije postalo više nego ikada aktuelno, ne može nikako da se nazove pozorištem.
LW: Šta ne smemo da propustimo na Prologu, Anđelka?
Anđelka Janković: Nakon velike pauze u svetu kulture, Bitef Prolog je sadržaj koji ne smete propustiti. Kako traje samo tri dana, predlažem da ispratite svaki njegov segment. Svakako, kako će, predstavu ‘’Dolina jeze’’, imati priliku svi da pogledaju, ili u Bitef teatru, ili putem RTS-a, predlažem jednu zajedničku Bitef kontemplaciju gde god da se nađete, da bismo poslali dobru energiju pozorištu.
LW: Koje su sve mere preduzete kako bismo se osigurali da ćemo nahraniti dušu, a sačuvati fizičko zdravlje tokom trajanja festivalskog programa? Ovo je pravo pitanje, verujem, za operativnu direktorku.
Jelena Knežević: Mi ćemo se, svakako, u potpunosti pridržavati svih zakonskih mera zdravstvene zaštite i preporuka za bezbedan rad. Želimo da pošaljemo poruku da je pozorište moguće i u vreme korone, ali isključivo uz dosledno i strogo poštovanje svih mera i procedura.
Planirana je beskontaktna provera temperature, dostupnost dezinfekcionim sredstvima, obavezno nošenje zaštitnih maski za lice, fizička distanca, on-line prodaja i bezkontaktna validacija ulaznica, on-line izdanje kataloga i repertoara, specijalno čišćenje i dezinfekcija prostora, posebne procedure ulaska, smeštanja i izlaska publike iz sale….
Celokupan program će moći da se prati video prenosom na otvorenom prostoru ispred Bitef teatra, kao i preko YouTube kanala.
LW: Ne možemo da završimo ovaj razgovor, a da ne rastumačimo poruku koju nam daje ovogodišnji slogan Bitefa. Recite nam, da li smo zaista stigli do ivice budućnosti? I šta nas iza nje čeka?
Anđelka Janković: Kao i uvek Bitef će pokušati da da odgovore na ova pitanja. Zato vas pozivam da na vama najbezbedniji i najudobniji način ispratite Bitef. Osim toga kako je budućnost neizvesna mislim da i dalje stoji pitanje da li je ovo ivica budućnosti, i zato će pod istim sloganom biti održan i 54. i 55. Bitef kada ćemo moći detaljnije da pričamo o ovome. Ono što je sigurno je da prošlost ne postoji, budućnost je neizvesna, sadašnjost je poklon i treba ga prihvatiti i razmotriti kako bismo stvarali bolje društvo.
Ukazivanjem na goruće društvene probleme, Bitef je zato naša esencijalna potreba. Ako budemo dovoljno pametni da iz prošlosti izvučemo lekcije, ponašamo se bolje prema prirodi, sebi i drugima, i povratimo vrednosti koje su u skladu sa čovekom i dušom, verujem da postoji mogućnost da budućnost, iako neizvesna, bude dobra i mi u njoj.
