Zašto osećamo glad za kulturnim sadržajem, za pozorištem, baš u ovim najtežim trenucima za život kakav poznajemo? Zašto je bitno da se festivali održavaju baš sada? Kako se pozorište prilagođava novoj normalnosti, ali i zašto jednu odliku nikad neće uspeti da zameni surogatom? I ono što je sada i ponajvažnije, šta nas to očekuje na septembarskom skraćenom izdanju Prologa 54. Bitefa, internacionalnog festivala novih pozorišnih tendencija?
Drugi deo umetničko-edukativne manifestacije posvećene velikoj koreografkinji Smiljani Mandukić počinje u petak 11. oktobrau Bitef teatru predstavom „Teorija struna”i trajaće dva dana. Pred svaki program će biti održan flešmob „Trgovi plešu“ gde će svi imati priliku da uživaju i priključe se plesnim pokretima Smiljane Mandukić na Trgu Mire Trailović.
„Zaboravljajući da smo iz istog grada, te da se dugo poznajemo, mnogi su Jovana (u Kikindi su ga zvali Jovica) Ćirilova pitali na početku mog direktorskog mandata kako se slažemo, a on je odgovarao kao ćirilica i latinica“, duhovito i slikovito kaže direktor Bitef festivala Miloš Latinović opisujući nam svoj nekadašnji odnos sa Ćirilovim, sa kojm je delio, između ostalog, i rad na Bitef festivalu, koji je i povod našeg razgovora.
Udruženje Umetnička Utopija sa velikim zadovoljstvom poziva sve zainteresovane ljubitelje umetničke igre da učestvuju u FLASH MOBU sa kojim će započeti druga po redu manifestacija „Dani Smiljane Mandukić“. FLASH MOB će se održati u nedelju 14. oktobra u podne na tri lokacije, mesta na kojima je koreografkinja živela i stvarala, na početku Knez Mihajlove ulice, Terazijama i Trgu Nikole Pašića. Muziku za plesnu sekvencu potpisuje Jugoslav Hadžić.
51. izdanje Bitefa biće održano od 22. do 30. septembra, pod sloganom “Epic Trip” i predstaviće, između ostalog, stvaralaštvo nemačkog govornog područja. Tim povodom, danas na konferenciji za novinare, govorili su ambasador Nemačke Aksel Ditman, ambasador Francuske Kristof Lekurtije, direktor bitefa Miloš Latinović, umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica osnivač  McCann-a Srđan Šarper.
Tekst „Tri lica samoće” posvećen je ženama okruženih ratom. Ono što dodatno otežava život i gura još dublje u izolaciju i samoću jeste to što ih je rat zatekao u vrlo netpičnim okolnostma, u sredini koja se u ratu bori protiv njihove domovine.