Pejdž Menli nam za Looker Weekly priča o američkom snu, o razlikama između srpskih i američkih žena, o tome kako on doživljava srpsku muziku, umetnosti, sport.. Otkriva nam šta voli, a šta ne u našoj zemlji i nada se potpuno novom životu u Srbiji…
Za sebe kaže da je humanista, veliki ljubitelj pecanja i životne sredine, a neizmernu ljubav prema prirodi objašnjava svojim indijanskim korenima. Kao geolog po struci, u toku svojih prvih radova shvatio je da politika ništa i nikog ne prepušta slučaju. Politika je bila prepreka mnogim njegovim ostvarenjima, pa je je odlučio da se vrati na studije i završi politikologiju.
[question]LW: Pejdž, šta te je dovelo u Srbiju?[/question]
[answer]Pejdž: Ovakva priča nije više ni čudna ni retka. Došao sam iz ličnih razloga. Moja devojka je ovde. Upoznali smo se na fejsbuku preko fan grupe Nikola Tesla. I ona je veliki humanista i ljubitelj prirode. Prvi put sam došao ovog proleća i boravio sam tri meseca i zavoleo Srbiju. Kao što vidite, nije mi trebalo mnogo vremena. U oktobru sam ponovo došao i odlučio da započnem život ovde. Ljudi su veoma ljubazni i prijateljski raspoloženi prema strancima. To me je iskreno šokiralo. Kada sam prvi put dolazio mislio sam da ću morati da hodam spuštene glave i da nemam pravo glasa, ali svi su bili jako fini prema meni. Odavde sam poneo samo lepa iskustva, tako da nije postojao nijedan razlog zbog kojeg se ne bih vratio.. Sada sam opet tu.[/answer]
[question]LW: Proveo si ovde, otprilik, šest meseci. Da li si imao priliku da proputuješ Srbijom i posetiš još neke zemlje u regionu?[/question]
Pejdž: Da, proputovao sam celu Srbiju, bio sam u Crnoj Gori, Bosni. Ono što sam primetio jesu različite kulturne struje koje su uticale na te regione. U Subotici sam imao utisak da idem kroz Mađarsku, što je i normalno jer se nalazi u komšiluku, u Bosni je bilo kao da šetam kroz Istanbul, dok se u Srbiji vidi rimski uticaj. To je prelepo. Srbija je vekovima bila otvorena prema svim kontinentima, baš kao centar sveta, a tako je i danas.
[question]LW: Da li te je na tim putovanjima, neki grad, mesto, podsetilo na Ameriku?[/question]
Pejdž: Da, Beograd je dosta sličan Njujorku, a planine u Srbiji podsetile su me na planine u mojoj državi Virdžiniji. Ovaj mali banatski grad me npr podseća na rodni grad moje majke od pre pedeset godina, o kojem sam naravno saznao iz njene priče.
[question]LW: Da li si upoznao srpsku tradiciju i da li si doživeo kulturološki šok u nekom trenutku?[/question]
[answer]Pejdž: Nisam upoznao toliko vašu tradiciju, ali ono što sam do sad video veoma mi se sviđa, posebno živa muzika uz koju svi igraju. Mislim da je veoma važno gajiti tradiciju, jer ako nju izgubite, izgubili ste i sebe. Kultura vam je prelepa i prirodna. Kao veoma stara ona je i veoma bogata. Sviđa mi se i tradicionalni srpski ples. Bio sam začuđen kada sam prvi put video vašu tradicionalnu svadbu. Pucanje u jabuku, kupovina mlade, bili su mi neshvatljivi, sve dok mi nisu objasnili o kakvoj se simbolici radi. Sada mi je to veoma zabavno i ti običaji mi se dopadaju. Američka venčanja su obična i ništa se ne dešava posebno. Crkvena ceremonija posle koje se jede i pije. Mene su odgajali u tradicionalnom duhu, koji je potpuno sličan vašem i to mi je bio najveći kulturološki šok. Šokirala me je upravo ta sličnost.[/answer]
[question]LW: Malo pre smo se uverili da si i odličan kuvar. Postoji li velika razlika između srpske i američke kuhinje? Šta najviše voliš od srpskih jela, a šta nikako ne možeš da jedeš?[/question]
[answer]Pejdž: Ono što me posebno raduje jeste velika sličnost između kuhinje u Vojvodini i kuhinje u jugo- istočnoj Americi. Volim srpsku kuhinju. Kvalitet hrane je mnogo bolji ovde. Meso koje kupujem u Americi jeste mešavina mesa koje dolazi iz Kanade, Amerike i Meksika. Da bi do prodajnog mesta stiglo u dobrom stanju, ono se štiti različitim hemijskim sredstvima, što uništava njegov kvalielitet. Možete misliti koliko je ta hrana loša. Ovde volim da jedem pasulj, belu čorbu, burek i ćevape. Nisam neki ljubitelj mesa, a posebno ne volim ako je masno. Viđao sam i u Americi baš kao i ovde, da ljudi jedu svinjske uši ili rep, to nikako ne mogu da prihvatim. Obožavam rakiju. Ona je slična našem piću takozvanom munšajnu. Munšajn se pravi od kukuruza, ali se u njega može dodati voće, dok se rakija pravi isključivo od voća i kao takva veoma mi prija.[/answer]
[question]LW: Očigledno je da si veoma zavoleo Srbiju. Da li ipak ima nešto što ti smeta?[/question]
[answer]Pejdž: Ima dve stvari koje mi smetaju. Mislim da je Srbija jedna od najlepših zemalja, baš kao i ljudi koje sam upoznao na mojim putovanjima. Zaključio sam da su Srbi veoma ponosan narod što je i opravdano, jer je Srbija veoma lepa i bogata. Međutim, u isto vreme, ti ljudi žele da napuste ovu zemlju kao da ne vide da je ovde sve što im treba. Za to je naravno kriv politički vrh koji ne radi na tome. Ja dolazim iz zemlje u kojoj vlada potpuna noćna mora. Zato uživajte u onome što imate. Ono što volim kod vašeg naroda jeste strast, velika strast koju nosite u srcu. Ali ono što morate da naučite jeste da je kontrolišete, jer ona ume da bude i destruktivna. Zato je potrebno poznavati granice. Moja poruka je da ostanete u svojoj zemlji i ne dozvolite da vas destruktivnost pobedi.[/answer]
[question]LW: Kao veliki zaljubljenik u svoju profesiju, pretpostavljam da si Srbiju gledao i okom geologa.[/question]
[answer]Pejdž: Da i veoma sam brzo primetio da nema mnogo reciklaže u Srbiji. Moram da kažem da fabrike nisu najprofitabilnije, ali ono što jeste su Green industrije pa samim tim i razvoj ekologije. Srbija je zemlja koja ima priliku da bude na vrhu u tom pogledu. Svi imamo odgovornost za bolje sutra i zato je svako od nas dužan da svest o ekologiji progura do političara. Srbija je imala Nikola Teslu koji je bio i savršen zaštitnik životne sredine i veliki protivnik naftnih kompanija. Ako na to gledamo samo kao na simboliku, i onda možemo da kažemo da je Srbija idealna zemlja za prihvatanje Green industrije. Vaša zemlja ima mnogo velikih naučnika, pametnih i obrazovnih ljudi i moja poruka ovoj zemlji bi bila da ulaže u obrazovanje i tehnologiju. Cilj nije prodavati naučnike već njihove tehnološke izume. Veoma je važno da shvatite da je reciklaža veoma bitna kako biste sačuvali ovu prelepu zemlju. Moram još da kažem da je Amerika krenula veoma lošim putem kada je ekologija u pitanju, ali ovde još ima vremena.[/answer]
[question]LW: Živiš sa Srpkinjom, pa nam reci postoji li razlika između srpske i američke žene?[/question]
[answer]Pejdž: Naravno da postoji razlika. Iako ne volim da generalizujem, američke žene imaju prevelik ego i njihova očekivanja su često nerealna. One imaju filozofiju da muškarac mora da živi za njih. Moje lično iskustvo je da srpkinje žele da se i muškarac i žena podjednako trude u vezi i da žive jedno za drugo. Kod mene i moje devojke je upravo tako, mi smo tim. Mislim da bi svaka veza trebalo tako da izgleda.[/answer]
[question]LW: Koliko se razlikuje omladina u Americi od mladih u Srbiji?[/question]
[answer]Pejdž: Ono što me pomalo i plaši jeste to što mladi ovde postaju veoma slični omladini u Americi. Ono što je različito jeste veća količina poštovanja prema odraslima. Tamo je još uvek više oružja u školama, roditelji su prezauzeti čime se gubi vaspitanje i razvijanje osećaja za prave vrednosti kod dece. Primetio sam da se i ovde dešavaju slične stvari. Zato mediji moraju dobro da paze kakve poruke šalju omladini i kakve idole stvaraju kod njih. U svakom trenutku moramo misliti da su deca najpodložnija štetnom uticaju. Čini mi se da omladina u Americi nije toliko opterećena modom koliko ovde. Ako je stvar stara, ali nepohabana, ljudi u Americi to nose, dok ovde to nije slučaj. Mislim da omladina u Srbiji više robuje modnim trendovima.[/answer]
[question]LW: Da li pratiš srpski sport ?[/question]
[answer]Pejdž: Volim tenis i Novak Đoković mi je omiljeni teniser. Imao sam tu čast da ga upoznam u septembru ove godine, kada sam dolazio u Srbiju. Novak se vraćao baš sa US OPENA iz Njujorka, imali smo isti let iz Londona do Beograda. Malo smo pričali na beogradskom aerodromu. Odličan je momak, oduševila me je njegova prirodnost baš kao i njegova cela porodica.[/answer]
[question]LW: Koju muziku slušaš? Sigurno si imao priliku da čuješ nešto i od srpskog muzičkog stvaralaštva. Da li ti se nešto dopalo?[/question]
[answer]Pejdž: Ja lično slušam džez, rege, različite vrste rokenrola… Bob Marlej mi je jedan od omiljenih. Volim svaku vrstu muzike koja dolazi iz srca, ne volim komercijalnu niti elektronsku muziku. Smatram kvalitetnom svaku muziku u kojoj se oseća strast bez obzira odakle ona potiče. Od srpskih muzičara volim Ramba Amadeusa, on je odličan džezer kada je ozbiljan, ali volim i njegove ironične i sarkastične pesme. Posebno volim onu Te jedno te isto uz koju cela masa pleše na kao elektronsku muziku. Posebno me je oduševilo saznanje da je Rambo završio prirodno matematički fakultet. Volim i vašu tradicionalnu muziku posebno muziku iz filma Zona Zamfirova, a i film mi se veoma dopao.[/answer]
[question]LW: Saznali smo da ti je najteža srpska reč -Čkalja. Kakav je tvoj utisak o srpskom jeziku? Imaš li poteškoća prilikom sporazumevanja na javnim mestima?[/question]
[answer]Pejdž: Da, moja devojka vam je sigurno dala tu informaciju. Istina je da mi je Čkalja najteže izgovorena reč do sada. Ćirilica mi nije strana, jer sam učio ruski u školi. Ono što mi je posebno teško da razumem jesu rodovi imenica. Razumem dosta reči, ali se još uvek teško snalazim kada je priča u pitanju. U većim gradovima, kao što su Novi Sad i Beograd, skoro svi veoma dobro vladaju engleskim jezikom, tako da sve prođe bez problema. U manjim mestima mi je mnogo veći problem, ali snalazim se.[/answer]
[question]LW: Šta misliš o srpskoj glumi?[/question]
[answer]Pejdž: Ono što sam ja video na vašim televizijama i serijama mislim da je loše i bez prave glume, ali uzmite u obzir da nisam video mnogo. Od javnih ličnosti najviše mi se sviđa tv voditelj Maca. Čini mi se da je prirodan i ima neki blesavu energiju. U Srbiji ima mnogo talentovanih ljudi i mislim da je vaša umetnost veoma dragocena. Imam prijateljicu u Ričmondu koja je balerina i deo jedne američke dens kompanije. Baš je bila u Beogradu u maju ove godine. Imali su jedan plesački projekat u saradnji sa plesnim umetnicima iz Srbije. To me je posebno obradovalo, jer Srbija raste u svakom pogledu.[/answer]
[question]LW: Možeš li da nam otkriješ postoji li američki san?[/question]
[answer]Pejdž: Moja odgovor je i da i ne. Kao emigrant ne možete mnogo da zaradite, osim ako ne pokrenete samostalni biznis. Tada ste, za razliku od američkih državljana, oslobođeni taksi prvih sedam godina. Za to vreme možete da zaradite dosta novca. Amerikanci, baš kao i emigranti, osuđeni su na mnoštvo taksi tako da taj američki san umire. Ako odeš, budi spreman da je svaki dan isti i da se sve svodi na posao i kuću. Morate da butete svesni da 10 posto populacije tamo, kontroliše 90 posto američkog novca . Zato, sreća ne mora da bude tamo negde. Ostanite u svojoj zemlji i čuvajte ono što vas čini svojim.[/answer]
[question]LW: Sigurno je da ti nedostaje Amerika. Kako prebrodiš nostalgične trenutke?[/question]
[answer]Pejdž: Normalno da osećam nostalgiju, ali moram biti jak zbog sebe i razloga zašto sam ovde. Ali kad misliš da ne možeš da prevaziđeš taj osećaj, onda je hobi jedino rešenje. Njih uvek nosiš sa sobom. Moj najomiljeniji hobi je pecanje. Kada me uhvati melanholija ja odem na kanal i po čitav dan pecam. Isto tako gledam i američki fudbal. Porodica u kojoj sam nije znala mnogo o američkom fudbalu, ali sada gledaju sa mnom i navijaju sa istom strašću kao i ja.[/answer]
[question]LW: Kao neko ko je mnogo putovao i na tim putovanjima sticao mudrost i životno iskustvo, imaš li neku poruku za sve mlade ljude željne dalekih predela i boljeg života?[/question]
[answer]Pejdž: Da, proputovao sam čitavu zapadnu hemisferu, celu Ameriku. Obišao sam Meksiko, Ekvador, Afriku. Bio sam na Karibima, Jamajci, putovao sam Evropom. Zbog toga sam veoma otvoren u shvatanjima različitih kultura i nisam jedan od onih Amerikanaca koji misli da Amerika ima sve najbolje. Kada sam bio mali imao sam ovo što vi danas imate, tu bliskost sa komšijama i osećaj zajednice, a mi to nemamo već 20 godina. Previše rada i nedostatak vremena, stavljanje novca na prvo mesto je uzrok tome. To je ono što i vas čeka. Trka za novcem je jako opasna. Veoma je bitno da mladi shvate da imaju mogućnost izbora. Ono što je ugrozilo američko stanovništvo i zemlju iz koje dolazim jeste upravo korporativizam, koji je proizveden niskim političkim učešćem građana. Zato je veoma važno da mladi budu zainteresovani za politiku i sami odlučuju o svojoj budućnosti. Zemlje i regioni u kojima je veći odziv birača, imaju bolje socijalne programe u korist svih građana. Najlepše i najvažnije životne lekcije naučio sam od najsiromašnijih ljudi, npr od čoveka u Africi koji ima samo jednu košulju . Od svakoga čoveka možemo nešto da naučimo bez obzira da li je bogat ili siromašan i kojoj religiji pripada. Bitan je bistar um, dobro srce i poštovanje. Shvatite da novac nije merilo sreće. Trudite se da vidite i saznate što više, jer to je jedino i pravo bogatstvo.[/answer]
