Jedna od omiljenih španskih glumica, dobitnica počasne filmske nagrade „Goja“ za doprinos španskoj kinematografiji, biće gošća jubilarnog, desetog izdanja festivala „Španski metar“ koji će od 21. maja do 1. juna održati u Beogradu. Legendi španskog filma biće uručen Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke u okviru desetog festivala Španski metar.
Ovogodišnji „Španski metar“, koji po deseti put slavi filmsku umetnost na španskom jeziku, kroz prateći program „Počasne Goja nagrade“ (Goya de Honor) podsetiće domaću publiku na nezaboravne filmove ove umetnice koja je na jedinstven način tokom višedecenijske karijere spojila film, pozorište, muziku, politiku… Španska akademija za film odlučila je da počasno priznanje ove godine dodeli upravo Ani Belen, navodeći da je reč o glumici čiji je rad obeležio brojne generacije i koja je posle toliko godina jedno od zaštitnih lica, ali i glasova španskog filma.
„Ova nagrada način je na koji su mi moje brojne kolege poručile da me vole, da me cene i to je ono što kod mene budi najviše emocija: znajući da misle na mene osećam se kao da sam deo velike filmske porodice“, izjavila je Belen kada je saznala da je upravo ona dobitnica počasnog priznanja Goja. Prema njenim rečima, kada je napravila prve filmske korake kao devojčica nije ni slutila da će imati raskošnu karijeru koju će sa svakim novim filmom pratiti topao prijem kod publike.
„Gledaoci su mi dali nešto što nisam mogla ni da zamislim. Iz filma u film, oni te primaju u svoj život i provode sa tobom svoje vreme, na čemu sam im veoma zahvalna“, dodaje Belen.
Prateći program desetog „Španskog metra“ posvećen Ani Belen biće održan od 21. do 24. maja u Jugoslovenskoj kinoteci. Ciklus će u nedelju, 21. maja u 19 časova otvoriti film „Dom Bernarda Albe“ (1987), a publika će narednih dana moći da pogleda čuvena ostvarenja „Patnja“ (1974), „Peticija“ (1976), „Demoni u bašti“ (1982) i „Ljubav ozbiljno šteti zdravlju“ (1996). Na zatvaranju ciklusa Ani Belen biće uručen Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke, koji su ranije ove godine dobili i španski reditelji Karlos Saura i Fernando Trueba.
Ana Belen rođena je 1951. godine u Madridu kao Marija del Pilar Kuesta Akosta, a karijeru je započela kao trinaestogodišnjakinja ulogom devojčice Ane Belen u sada već kultnom španskom filmu „Zampo y yo“ (1965). Iako film nakon premijere nije doživeo uspeh, tokom kasnijih godina zahvaljujući televizijskom životu, postao je jedno od kultnih ostvarenja španske kinematografije, a naša glavna glumica uzela je ime junakinje koju je igrala! Belen se u međuvremenu odlučila za daske koje život znače, gde ju je proslavila plodna saradnja sa kultnim pozorišnim rediteljem Migelom Narosom. Veliki povratak na filmsko platno napravila je 1970. godine ulogom u filmu „Españolas en París“ Roberta Bodegasa.
Od tada počinje njena duga i uzbudljiva karijera u kojoj je sarađivala sa najpoznatijim španskim rediteljima, pokazujući svoj raskošni talenat za glumu, ali i za pevanje. Početkom devedesetih oprobala se i kao rediteljka, a njen film „Cómo ser mujer y no morir en el intento“ (1991) bio je najgledaniji film u španskim bioskopima te godine. Poslednju filmsku ulogu ostvarila je u filmu Fernanda Truebe „La reina de España“ koji je domaća publika bila u prilici da gleda i u bioskopima širom Srbije.
Paralelno sa filmskom, gradila je i zavidnu muzičku karijeru! Njena pesma „La Puerta de Alcalá“ iz 1986. godine, duet sa Viktorom Manuelom, bila je na vrhu španske top liste sedam nedelja! Nakon tog uspeha nastavila je da objavljuje muzičke albume. Godine 1996. kreće na turneju „El gusto es nuestro“ sa još nekoliko španskih zvezda, koja je postavila rekorde u prodaji koncertnih karata. Stogodišnjicu smrti čuvenog pesnika Federika Garsije Lorke obeležila je dvostrukim albumom „Lorquiana“ koji je postigao veliku uspeh.
