Institut Servantes u Beogradu će u sredu, 19. februara, otvoriti ciklus dokumentarnog španskog filma pod nazivom „Perspektiva. Projekcije će biti emitovane u Centru kulture Rex, u Jevrejskoj 16, a cena ulaznica je 100 dinara.
Ciklus traje od 19. do 21. februara i započeće u 20:00h, projekcijom filma Hromozom 5, pobednikom poslednjeg izdanja festivala BOSIFEST, koji nam donosi dirljivu priču o devojčici po imenu Andrea, koja ima sindrom mačjeg plača, jer je rođena bez jednog malog dela hromozoma 5.
“Putem ovog filmskog ciklusa predstavićemo i jedan od zvaničnih programa Festivala španskog filma u Malagi, Zonazine documental, čiji je cilj da ukaže na raznovrsnost ovog kinematografskog žanra. Osim u Beogradu, ciklus će biti predstavljen i u centrima Instituta Servantes u Berlinu, Marakešu, Napulju i Frankfurtu.” Institut Servantes
Dokumentarni španski film.“ „Perspektiva“ obuhvata savremene španske dokumentarne filmove koji se na poseban način bave svetom u kojem živimo. Zahvaljujući svom dokumentarnom karakteru, vrlo intimno i neposredno predstavljaju živote ljudi čija je svakodnevica obeležena kulturnim i socijalnim kontekstom sredine u kojoj žive.
Filmovi drugog dana ciklusa, osvajači brojnih priznanja u Španiji i drugim zemljama, predstavljaju zastrašujuću sliku frankističke diktature i obračuna sa političkim neistomišljenicima, ali i svojevstan omaž svim žrtvama: Pepe Andalužanin, u režiji Alehandra Alvarada i Konće Berkero, nastao je neplanirano, kao ekranizacija napora Alehandra, reditelja, da otrkije sudbinu svog dede Pepea. On je po završetku Španskog građanskog rata emigrirao u Argentinu, a Alehandru su od malena govorili da je umro. Ovaj višestruko nagrađivani film prati i sudbinu Alehandrove bake Marije, koja je simbol za sve žene nepravedno marginalizovane kroz istoriju, na čija je pleća pao teret brige za celu porodicu. Na kraju bekstva, čiju režiju potpisuje Albert Sole, je priča o Migelu Nunjesu, čoveku koji je proveo 14 godina po frankističkim logorima gde je bio mučen, osuđen na smrt i uspeo da se izvuče, i čiji je život mnogo puta visio o koncu zbog njegovih utopističkih ideja o socijalnoj pravdi. Projekcije poslednjeg dana ciklusa nas vode daleko, na druge kontinente: Silvio Rodriges, Daj Bože!, u režiji Nika Garsije je priča o životu i muzici ovog slavnog kubanskog umetnika koji je krišom naučio da svira gitaru dok je služio vojni rok, ali portret njegove zemlje tokom poslednjih 40 godina; Još jedna noć na Zemlji je direktan uvid u svakodnevni život, probleme i razmišljanja običnih muškaraca i žena u Egiptu, koje upoznajemo tokom vožnje taksijem.
