Na konferenciji za štampu, održanoj 12. marta u Skupštini grada Beograda, povodom 11. Beogradskog festivala igre, Aja Jung, sa ambasadorima i predstavnicima ambasada zemalja koje će učestvovati na ovogodišnjem festivalu igre, predstavnicima ministarstva kulture i informisanja, govorila je o značaju ovog festivala kao i o svetskoj baletskoj sceni koju ćemo moći da vidimo od 31. 03- 14. 04.
Ovogodišnji 11. Beogradski festival igre održava se uz podršku Delegacije Eu u Srbiji i pokroviteljstvo Republike Grčke, predsedavajuće Savetu EU. Manifestacija se razvijala zahvaljujući podršci Ministarastva kulture Republike Srbije, Skupštine grada Beograda, ambasada, kulturnih centara i drugih institucija zemalja učesnica. Beogradska opština Stari grad takođe podržava događaj. Neke od predstava biće prikazane u Novom Sadu, Vršcu i Pančevu zahvaljujući Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu AP Vojvodine.
Na konferenciji je rečeno da cilj festivala nije više utemeljenje nove igre i pridobijanje publike, već predstavljanje produkcije koje će se tek prikazati na svetskoj sceni.
Program
30. mart u 20h- Sava Centar Svečano otvaranje Festivala u Cetru Sava, dovodi po prvi put u ovaj region čuvenu američku trupu Hubbard Street Dance iz Čikaga. „Hiljadu delova“, celovečernji balet koji potpisuje mladi popularni koreograf Alehandro Serudo, zapravo je delo inspirisano drugom zahtevnom umetničkom formom- vitražima Marka Šagala. Beogradska publika je imala priliku da se upozna sa radom ovog koreografa, a kritičari su složeni u tvrdnji da je ova postavka potvrda vrhunske interpretacije i nepredvidivosti i mašte.
31. mart u 20h i 1. april u 17h Pozorište na Terazijama Švajcarska trupa Cinerman & de Pero, gostuje po prvi put na Beogradskom festival igre. Koristeći tela, predmete i muziku, ovaj dvojac sstvarasmešne, nekonvencionalne pozorišne komade, u okviru promenljive scenografije. Njihov teatar bez reči je pun apsurdnog humora i duboke ljubavi prema detaljima. Objekti su živa bića, a ljudi su stvari. Nije uvek jasno o čemu se radi, tako da ste primorani da razmišljate na neuobičajen način. Čarobni svet kakav režiraju Cinerman i de Pero, nastupao je u pozorištima ui na festivalima širom sveta, između ostalog u pariskom Teatre de la Ville, na Festivalu u Avinjonu, u londonskom Barbikanu, Operi u Sidneju, loyanskom Teatru Vidi, na Grek festival u barseloni,cirriškom Šaušpilhausu, Velikom teatru u Luksemburgu, Teatru de Sigal u Antverpenu, na Atinskom festival… u Beograd donose predstavu ;udnog naziva „Šija bila Vrat“.
1. april u 20h- Kulturni centar, Pančevo
2. i 3. april u 20h- Beogradsko dramsko pozorište U Pančevu i Beogradu igraće se „Šaputanja“, poznatog francuskog hip hop koreografa, Bube Ludrija Čude. Predstava koja je osvojila publiku i kritiku Bijenala igre u Lionu, bavi se ljudima u zatočeništvu, odnosno istražuje psihologiju zatvorenih, otkrivajući koliko je zatočeništvo u nečijoj glavi, nečijem telu, a koliko između zidova. Kako se telo ponaša kada se oseća sprečeno, svesno da više ne diše, da više ne sanja, ili da se više ne nada. “Buba Landrij Čuda poseduje okretnost i iskrenost čoveka koji zna odakle dolazi i gde želi da krene… Sa ovim duetom on zapravo vraća veru u umetnost.“ (Le Monde)
5. april u 20h- Sava Centar Po mnogima najveća zvezda britanske i svetske plesne scene, a svakako najnagrađivaniji koreograf Akram Kan, partner Žilijet Binoš i Silvi Gilem, poželeo je da predstavi najnoviju produkciju svoje trupe na Beograadskom festivalu igre.
Delo neobičnog naslova „iTMOi (in the mind of Igor), svojevrsni je osvrt na način na koji je stvarao Stravinski, na dinamiku kojom je ovaj kompozitor transformisao svet klasične muzike prizivajući emocije kroz simbole. „Šokantno izmešteni haos Akrama Kana, uvlači nas u kreativni vrtlog iz kojeg se rađa umetnost“ (the Guardian)
6. april u 20 h- Opera Madlenianum „Gustavija“ je predstava koja dovodi u vezu dve izuzetne koreografske veličine potpuno različitih umetničkih biografija, ali nadahnutih sličnim razmišljanjima o budućnosti scenske umetnosti. Matilda Monije i La Robot, stvorile su i izvode predstavu koja se oslanja na svet klasične burleske. Gustavija je žensko ime, zapravo umetničko ime. Gustavija razgovara o važnim temama koje je opsedaju. To su vanvremenske, klasične teme poput onih o ženstvenosti, smrti, pozorištu… Kroz posrednu upotrebu alata burleske, Gustavija opisuje svoju profesiju stranputice, brige, padove i radosti, i sve ono od čega su podjednako sazdani umetnost i običan život.
7. april u 20h- Pozorište na Terazijama Po prvi put na festivalu igre nastupa trupa iz Australije. „Srećan kao Lari“ je zabavna, razigrana i dirljiva plesna predstava, koja istražuje neuhvatljivu prirodu ljudske sreće.U kreaciji nagrađenog australijskog koreografa Šona Parkera, ova moćna postavka kombinuje opojan miks baleta, brejk densa, vožnje rolera i fizički zahteve savremene igre. Likovi u ovom komadu nastaju iz Eneagrama, psihološkog sistema koji mapira devet tipova ličnosti: Perfekcionistu, Davaoca, Tragičnog romantika, Posmatrača,Đavoljeg advokata, Optimistu, Gazdu i Posrednika- „podešenih“ na živu, elektro-akustičnu muziku.
8. april u 20h- Beogradsko dramsko pozorište „Instrument 1 <otkrivanje nevidljivog>“ i predstavlja jedinstveno istraživanje sicilijanskih navika i tradicije, otkrivajući „marranzano“, tipičan instrument koji je često povezuje sa „mafijom“ i evocira tradicionalne sicilijanske teme. Za ovu produkciju muzičar Pučio Kastrođovani, zajedno sa koreografom Robertom Zapalom, otpočinje iscrpno istraživanje instrumenta koji donosi upečatljiv i originalan zvuk i ritaam. Produkcija predstavlja prvi korak „re-mapiranje Sicilije“, svojevrsnog putovanja koje ima za cilj novo otkrivanjeovog italijanskog ostrva, kroz posve jedinstven plesni jezik.
9. april u 20 h- Opera Madlenianum
10. april u 20h- Narodno pozorište „Sterija“, Vršac „Igra senki“ je omaž jedinstvenoj vezi između Baleta Augzburg i poznatog izrealskog koreografa sa stalnom adresom u Holandiji- Icika Galilija. Fokusiran na upotrebu tehnike i službi individualnosti igrača, i jedinstvenog korišćenja rasvete, kritičari berlinskog magazina BalletTanz najavljuju kao „najbolje od Galilija“, dok londonski Dance Europe obećava, „atraktivne komade koji će jednako zadovoljiti stalnu i novu plesnu publiku“… Nemačka premijera ove večeri zakazana je neposredno pred nastup na Beogradskom festivalu igre, a za domaću publiku, ovo je prilika da po prvi put na našoj sceni upozna Anu Đorđević, prvu solistkinju ove kompanije.
11. april u 20h- Sava Centar
12. april u 20h- Srpsko narodno pozorište, Novi Sad Prvo, istorijsko gostovanje Velikog kanadskog baleta u Beogradu i Novom Sadu, i to sa postavkom Ohada Naharina koji će sigurno ući u sve antologije savremene igre. Celovečernji „Minus jedan“ je originalno nastao za ovu kompaniju i predstavlja „posve jedinstveno, fantastično, neponovljivo plesno iskustvo. Trupa koristi klasičnu tehniku uz mešavinu mnogih umetničkih uticaja, kako bi stvorila komad koji je moderan, a ipak privlačan i onima koji uživaju u tradicionalnim predstavama. Ljubitelji klasičnog baleta, fanovi Fosa i entuzijasti koji vole „Cirque de Soleil“, uživaće u višeslojnoj predstavi…. I, jedino što mogu da požele jeste još jedno izvođenje.“ (New York Times). U okviru ovog programa, četvrti put za redom, dodeljuje se nagrada Vip poziva, direktoru Velikog kanadskog baleta, Gradimiru Pankovu.
12. april u 20h- Opera Madlenianum Svetska premijera na Beogradskom festivalu igre, koju potpisuje jedan od najpopularnijih koreorafa našeg vremena, Andonis Fonjadakis.
„Wisteria Maiden“ je audio vizuelni koreogrfski spektakl u kome 8 muških igrača nastoji da ukroti svoju impulsivnu prirodu. neizmerno moćan, a istovremeno nežan rukopis koreografa, inspiraciju traži u načinu na koji japanska umetnost tretira vreme, bez pokušaja da ga preprodukuje.
14. april u 20h- Opera Madlenianum Festivalska publika je već navikla na odlične belgijske produkcije, a „Zapisnik sa lica mesta“ to svakako jeste. „Mišel Noare nam isporučuje razigran komad, prepun elemenata Hičkokovog stila filma noar, istovremeno otkrivajući ono najbolje u četiri fantastična izvođača… Za kratko vreme, sve postaje misteriozno u ovom komadu u kome mrtva tela ostaju da igraju i žene nestaju, otrgnute daleko rukom koja se pojavljuje niotkuda… Brilijantna koreografija gledaoca od početka do kraja drži u zamci, i nudi veličanstvene prelete između napetih scena, odigrane u savršenoj celovitosti sa realnijim ili narativnim scenama, oslanjajući se na neverovatnu fizičku virtuoznost, izvođača.“ (Le Soir)
