Da li se sećate filma “Kosač” 1 i 2 iz ’92. i ’96. i tadašnje verzije virtuelne realnosti, poznatije pod skraćenicom VR? Da li biste danas bili hrabri da je probate?
Iako sam u godinama kada su premijerno prikazana pomenuta “ostvarenja”, bio veoma mlad, da ne kažem klinja, uvek su me zanimale različite tehnologije. Na TV-u su uvek bili “zanimljivi” filmovi poptu Američki nindža 1, 2, 3, 4, 5, 6… 17 ili Čak Noris u svim ulogama ili Stiven Sigal kao “Niko” (ali nešto). No ipak, tih godina se emitovala i prastara ali veoma interesantna animirana serija pod nazivom “Džoni Kvest” (u originalu – Johny Quest). I nisam propuštao ni jednu epizodu ili reprizu.
Iako je zaplet bio vrlo jednostavan – glavni lik, Džoni, klinac malo stariji od mene, ima pristup najsavremenijoj tehnologiji, neustrašivo se bori sa različitim izazovima od kojih je najveći njegov arhi-neprijatelj Žeremaja Surd (ovo ime neću zaboraviti nikada). Ali da bi priča bila slojevita kako ne bi dosadila, Žeremaja (inače potpuno paralisana osoba poput Stivena Hokina), svoj hendikep nadoknađuje projekcijom svog bića u virtuelnu realnost. I upravo u toj “realnosti”, odvija se mnoštvo bitaka između dobra i zla.
Upijajući svaki detalj ove zabavne, ali i pomalo edukativne serije (sve nas one nečemu uče, zar ne?), stvorio sam svoju sliku virtuelne realnosti. Da bih je potvrdio, obradovao sam se kada sam saznao da postoji i akcioni film u kome je stvarno (ali stvarno) prikazano kako virtuelna realnost izgleda i kako ljudi kontrolišu svoje virtuelno “ja”. Da, da… taj film je bio “Kosač”. Naravno, s obzirom da sam film gledao nakon početka i tako preskočio naslov koji bi me malo odbio u tim godinama, bio sam zatečen šta se sve može da se uradi u toj virtuelnoj realnosti i kako su ljudi ružni “s one strane VR naočara”. Malo je reći zatečen. Pre bih rekao uplašen. Posebno u scenama kada kosilica sama krene da kosi sve pred sobom i napada ljude. Strašno… sav se naježih… Ništa od potvrde moje ideje virtuelne realnosti.
Elem, nakon saznanja koliko je ta gedžeterija skupa za posedovati, potpuno sam se okrenuo nekim drugim tehnologijama. Ipak, nakon dvadesetak godina, virtuelna realnost se ponovo vraća na scenu. Ali ovog puta bi to moglo da uspe, al’ stvarno. Kako?
Zahvaljujući razvoju kompjuterske snage u vidu jačih procesora, većih hard diskova, kvalitetnijih grafičkih kartica ali i samog 3D programiranja, skoro da je sve u jednom momentu kreirano u virtuelnoj realnosti, u našim kompjuterima. 3D igrice su danas super-realistične, filmovi skoro i da ne moraju da se snimaju jer mogu da se isprogramiraju (dobro, ovo nije baš tako, ali shvatate poentu)… Virtuelna realnost je svuda oko nas i postala je deo naše stvarne realnosti. Kao logičan sled događaja, neko se dosetio da “iz naftalina” izvuče jednu stariju tehnološku ideju i pokuša da je ostvari u današnjici. Tako se došlo do Kickstarter projekta “Oculus Rift”.
Za ispunjenje osnovnog cilja ovog projekta, bilo je potrebno “samo” 250 hiljada dolara – skupljeno je skoro 2,5 miliona! To je pokazatelj koliko je ova tehnologija i dalje zanimljiva. Ipak, postoji jedna velika razlika današnje virtuelne realnosti i one “stare” – sa ovim VR naočarima, vi ste danas igrač ili istraživač ali ste i dalje u svojoj sobi gde uživate u elektronskoj zabavi. Ranije shvatanje ove tehnologije je bilo blisko ideji da ćete u jednom momentu uspeti da pređete iz fizičkog u digitalno stanje (još uvek smo daleko od toga), i nastaviti da živite u virtuelnoj realnosti.
Ova razlika je možda uzrokovana našom digitalnom evolucijom. Jednostavno, u poslednjih 15 godina, toliko smo okruženi tehnologijama koje se razvijaju na nedeljnom nivou, da su nam postale svakodnevnica i naš život se ne može zamisliti bez njih. Recimo, mnogi kažu da je Facebook u isto vreme i dobar i loš projekat. Zašto? Upravo zato što su mnogi na ovoj planeti, koji imaju pristup Internetu (jer se bez toga ne može ništa danas), iskoristili da iznova započnu svoj život, virtuelni doduše. U virtuelnom svetu možete biti skoro sve (od FB šmekera do ultra seksi ratnice u nekoj od manga multiplejer onlajn igrica) i sve praktično zavisi od vas. I taman kada mislite da ste se totalno otuđili od stvarnosti, upravo u tom momentu kreiranja te misli, vraćate se u istu tu stvarnost. Stvarnost koja je ponekad zabavna, bolna ili dosadna, gde ste lepi ili ružni, srećni ili nesrećni, ali to je i dalje vaša stvarnost.
Ako ste pasionirani gejmer, vidljivost slike pod uglom od 110° stepeni, ultra realistični efekti i osećaj da ste sami naoružani do zuba i sređujete sve prepreke koje vam igrica baca pred noge, Oculus Rift je nešto što morate imati. Samo ukoliko se ova tehnologija “primi” kod nas korisnika, možemo očekivati da će i sama tehnologija ali i filozofija virtuelne realnosti evoluirati. A uz nju, i mi sami. Moja preporuka je da se ne treba bojati novog VR-a ali da u životu treba uživati bez naočara, širom otvorenih očiju, upijajući ga maksimalno. A ponekad se možete zaigrati uz Call of Duty (svi delovi) ili sličnu igricu čisto da se zabavite. Ja jedva čekam da se sportske simulacije prilagode novom načinu igre. U tome bih baš uživao 🙂
