U okviru međunarodne izložbe “Kontakt”, koja je otvorena sinoć, 19. avgusta u Galeriji Singidunum, izloženi su radovi 72 autora kako iz Srbije tako iz Bosne, Crne Gore i Hrvatske. U pitanju su crteži, grafike, slike, akvareli, digitalne grafike, fotografije, skulpture i mozaici, čija je zajednička tema kontakt. Autor je dipl. grafičar Ana Marinović, koja već deveti put za redom organizuje ovaj umetnički projekat pod okriljem Kreativne fabrike, ali sada i uz podršku ULUPUDS-a, koji je, kako kažu, prepoznao značaj ove teme.
Joined10/06/2012
Articles719
Tijana Janković-Jevrić studirala je menadžment u umetničkoj produkciji i novinarstvo na “Akademiji lepih umetnosti”, kao i kameru na “Dunav filmu”. Umetnost joj je veoma bliska - u njoj uživa i kao gledalac i kao stvaralac. Uređuje, piše i fotografiše. Voli da istražuje i saznaje, da upoznaje i da zapitkuje, pa joj je intervju najdraži. Piše za sve rubrike.
Noseći safari šešir, nasmejan i raspoložen za razgovor o najnovijoj knjizi „Galerija“, koju je objavio u devedesetoj godini života, Dušan...
Koliko su razgovor i međusobna podrška važni za žene koje su angažovane u filmskoj industriji, okruženju koje je i dalje, u 21. veku, "prilagođenije" muškoj energiji, i na koje sve načine one mogu da se osnaže i ostvare jednake uspehe i priznanja poput svojih kolega, razgovaramo sa rediteljkom i istraživačicom Mironom Radu, autorkom mentorskog programa namenjenog mladim koleginicama iz sveta filma "Njena priča, njena budućnost", koja je na Palić doputovala iz Bukurešta kako bi održala panel na ovu temu, i to u okviru 31. Festival evropskog filma.
Izložba "Sedam karikatura za sedmu umetnost", Galerije savremene karikature Milenko Kosanović, čiji autor je grafički dizajner i karikaturista Nenad Đukić Đukana iz Subotice, otkrivena je juče, 21. jula u Bioskopu Abazija, u okviru pratećeg programa 31. Festivala evropskog filma Palić, i trajaće do 26. jula, odnosno do kraja aktuelne manifestacije.
Nakon sinoćnog svečanog otvaranja 31. Festivala evropskog filma Palić i uručenja nagrade “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, laureati glumica Anica Dobra, direktor fotografije Fedon Papamihael i reditelj Ademir Kenović ostavili su svoj autogram na stolicama bioskopa Abazija na Paliću, u kom večeras u 18 časova počinje drugi takmičarski program festivala "Paralele i sudari".
Irsko-britanska komedija apsurda, nagrađivanog grčkog reditelja Jorgosa Lantimosa, „Sva lica lepote“ (Kinds of Kindness), koja je imala svoju premijeru u maju u Kanu, otvorila je 31. Festival evropskog filma Palić sinoć, na Letnjoj pozornici Palić. Uoči projekcije, na svečanom otvaranju, festivalsku nagradu "Aleksandar Lifka" primili su naša čuvena glumica Anica Dobra, direktor fotografije Fedon Papamihael (“Hotel od milion dolara”, Indijana Džons i artefakt sudbine”) i reditelj Ademir Kenović ( "Tajni prolaz”, “Ovo malo duše, “Sarajevo – Ulice pod opsadom”...).
Okićeno suncokretima i ispunjeno nasmejanim licima mladih volontera, malo bačko selo, nadomak Vrbasa, i ovog juna je mesto na kome kruže, mladošću ispunjene, filmske priče. Naime, sinoć je koncertom filmske muzike otvoren Međunarodni festival prvog ili drugog filma „Ravno Selo Film Festival“ u dvorištu obnovljenog Doma kulture u centru Ravnog Sela, rodnog mesta glumca Lazara Ristovskog, koji je i osnivač ove manifestacije. Tom prilikom, zajedno s orkestrom, kojim je dirigovao Milan Nedeljković, čuvene domaće i strane filmske numere izvodili su: pevači Dušan Svilar i Nevena Božović, prvakinja Opere Sanja Kerkez, glumci Olivera Bacić Dragičević i Nikola Šurbanović, kao i Mićko Kostić, harmonikaš iz kultnog filma “Ko to tamo peva”, kojem je sinoć bio i rođendan.
Francuska romantična drama “Van sezone”, koja je bila nominovana za nagradu Zlatni lav u Veneciji, oživela je nekadašnji bioskop na otvorenom na Zvezdari u “Beograd bašti”, i to u okviru druge večeri aktuelnog, šestog izdanja Festivala francuskog filma.
Dosad najobuhvatnija knjiga o Nikoli Tesli “Tesla – duh, delo, vizija”, autora Branimira Jovanovića, koji je proveo pola veka u istraživanju lika i dela našeg velikog naučnika, i čije je prvo izdanje ovog rukopisa bilo zabranjeno, od nedavno je dostupna u izdanju Vulkana. Zvanično je i predstavljena prošle srede na promociji u knjižari Vulkan u Sremskoj 2, kada su pored pisca, govorili i prof. dr Milo Lompar, prezviter dr Oliver Subotić, kao i Marija Radić, urednica domaće književnosti u Vulkan izdavaštvu.
O onom unutrašnjem svetu, u kojem se prepoznajemo i saosećamo, i o onom spoljnom, u kojem smo u suživotu, govori nam muzička zvezda Sealh Sue, uoči beogradskog koncerta na Kalemegdanu:
Odgovorima na pitanje „Zašto pesnici pišu romane“, u okviru književnog panela, sinoć u Sali Amerikana, Doma omladine Beograda, počeo je 13. Beogradski festival evropske književnosti, koji organizuje Izdavačka kuća Arhipelag. Svoje viđenje i moguće razloge zbog kojih književnici stihove menjaju za prozu, s publikom su podelile književne kritičarke Tamara Krstić i Marija Nenezić, kao i pesnici i prozni pisaci Nenad Jovanović i Bojan Vasić.
Večerašnjim otvaranjem izložbe "Let" u dizajn studiju „Vanda & Martina“ u Beogradu, slikar Petar Mošić pokrenuo je i seriju samostalnih izložbi koje će biti organizovane u Ljubljani, Dubrovniku, Mastrihtu i Kragujevcu. Jedanaest slika, portreta, nastalih proteklih godinu i po dana, koji ukazuju na problematičan položaj individue u modernom društvu, biće dostupne za javnost do 30. juna na adresi Džordža Vašingtona 26.
Šta nam otkrivaju retrospektive, a zbog čega su važni decenijski preseci, kao i šta je jedan od najvećih klišea u koji veruju mnogi od nas, samo su deo odgovora koje ćete pronaći u razgovoru s nagrađivanom umetnicom Bobom Stojadinović, u kulturnim krugovima poznatom i kao PR menadžerka (KCB i FLU), a donedavno i kao novinarka Redakcije kulture Radio Beograda 2.
Filmska ekipa dokumentarca “Nisam sve ono što bih htela da budem” imala je na raspolaganju oko 20.000 fotografija, koje je fotografisala Čehinja Libuše Jarcovjakova (1952), od sedamdesetih godina prošlog veka u Pragu i Zapadnom Berlinu, prikazujući, između ostalog, kako svoj život iz tog vremena tako i noćne izlaske, alkohol, seks, naga tela…. Češka rediteljka Klara Tasovska kaže da ćemo gledajući ovaj njen film na 17. Beldocsu zaboraviti da je pred nama niz statičnih fotografija koje se nižu na ekranu - u pitanju dukumentarni portret sačinje isključivo od foto-arhive.
Slike ogledala, Venera od krpa, Minus objekti, Voleti razlike - umetnički pokret za međumediteransku politiku, Treći raj… čuvena dela umetnika Mikelanđela Pistoleta su u Muzeju savremene umetnosti Beograd, koji na dva svoja sprata prikazuje šezdest godina umetničkog rada italijasnkog stvaraoca, koji je u devetoj deceniji života.
O našoj muzici u svetu, francuskim planinama, predstojećem koncertu, ali i o uspomenama na izlaske u studentskim danima, razgovaramo sa pijanistkinjom Marom Dupont ispred Kluba studenta tehnike, koji je osnovan pre tačno pola veka. Vreme koje smo imali s muzičarkom, upotpunili smo foto-šetnjom i u drugim delovima Zgrade Tehničkih fakulteta.
Vraćajući se u našu prošlost, pisac i ekonomista Milko Štimac traži odgovore na to odakle smo krenuli a kuda idemo kao društvo, i na koji način nas to putovanje, navođeno spoljnim uticajima i individualnim izborima, kolektivno i lično čini da se osećamo manje ili više neudobno, jer ga ne prolazimo rasterećeno, već uvek uz otežavajuću neminovnost "medveđeg zagrljaja".
Najposećenija predstava Pozorišta na Terazijama, mjuzikl „Cigani lete u nebo“ obeležiće 20 godina igranja specijalnim izvođenjem 17. aprila, kada će na sceni zajedno nastupati i originalna i nova glumačka postava. Naime, nekadašnji nosioci glavnih uloga bili su Ivan Bosiljčić i Milena Vasić (neće biti na jubilarnom izvođenju), dok su u novije vreme to Nikola Šurbanović, i u alternaciji Miona Marković i Olivera Bacić Dragičević.
Firentinska predstava „Lutak“ („Pupo“), kompanije "Komoco", na čijem čelu je koreograf Sofia Nappi, izvedena je sinoć na sceni Zvezdara teatra, uz gromki aplauz i ovacije publike. Povod za nastanak ovog komada bio je jubilej, 140 godina od kada je italijanski književnik Carlo Collodi napisao čuvenu bajku o majstoru Đepetu i njegovom drvenom sinu.
Već je dovoljno dobar razlog činjenica da se češko lutkarstvo nalazi na Uneskovoj listi svetskog nematerijalnog kulturnog nasleđa, pa da u bioskopu gledate lutkarsku stop-kadar animaciju, film „Toni, Šeli i magično svetlo“. Porodična avantura o odrastanju i sazrevanju, kako dečjem tako i roditeljskom, o prijateljstvu, ali i o značaju onih koji ovaj svet svojom posebnošću čine lepšim oduševiće sve generacije. U vizuelnom smislu, naročito će prijati ljubiteljima ovog žanra, koje će podsetiti na animiranu priču Nil Gejmana „Koralinu“.
