Filmska ekipa dokumentarca “Nisam sve ono što bih htela da budem” imala je na raspolaganju oko 20.000 fotografija, koje je fotografisala Čehinja Libuše Jarcovjakova (1952), od sedamdesetih godina prošlog veka u Pragu i Zapadnom Berlinu, prikazujući, između ostalog, kako svoj život iz tog vremena tako i noćne izlaske, alkohol, seks, naga tela…. Češka rediteljka Klara Tasovska kaže da ćemo gledajući ovaj njen film na 17. Beldocsu zaboraviti da je pred nama niz statičnih fotografija koje se nižu na ekranu – u pitanju dukumentarni portret sačinje isključivo od foto-arhive.
Asocijacija profesionalnih fotografa Češke prepoznala ju je kao fotografa godine, a sedamdesetogodišnja Libuše kaže da je čekala 50 godina da joj neko priđe s idejom kao što je ovaj dokumentarac, kako bi se prihvatila skeniranja svojih brojnih fotografija i bila zaista prepoznata kao fotograf.
Progresivne ideje i nekovencionalan život ove umetnice prikazani su serijalom njenih fotografija, koje su nastajale u sekvencama. Naime, Libuše bi jedan prizor fotografisala u kontinuitetu više snimaka, kako bi krajnji rezultat bio taj da je momenat sačuvan u nizu slika, koje, kada se prikazuju jedna za drugom, stvaraju iluziju da su gotovo snimane kamerom.
Prema rečima rediteljke filma Klare Tasovske, iako Libušina priča počinje 1968. godine, ona je relevantna i danas:
“Njena potraga za ličnom slobodom, odluka da nema decu, njena seksualna orijentacija, njen beg u Berlin i nepoznati Tokio… osnovni su elementi za utemelljenje tema koje mogu da inspirišu svakog od nas”.
Libuše je fotografisala sebe posle prvog seksualnog iskustva i onog kasnije sa ženom, nakon abortusa i saobraćajne nesreće, kao i u trenucima sreće i tuge u različitim delovima sveta. Naracija u filmu je bazirana na umetnicinim dnevničkim zapisima, koji datiraju još iz vremena kada je imala 16 godina. Na taj način, njene fotografije prati i njen glas.
“Oduvek sam verovala da su ljudi suštinski isti, što mi ovaj film samo još jednom potvrđuje. Možda se okruženje promenilo, ali je naša duša ostala nepromenjena. Zadovoljna sam time kako su filmadžije tretirale moje fotografije. Izvukli su iz mraka davno zaboravljene momente i dali im savremeni kontekst,” kaže češki fotograf Libuše Jarcovjakova, povodom filma koji je nastao kompletno i isključivo od njenih fotografija.
Libuše Jarcovjakova je trenutno jedan od najuticajnijih i najvidljivijih čeških fotografa. Poslednjih godina privukla je pažnju zahvaljujući nizu inostranih izložbi, poput one u Arlu, Francuska, gde je bila zvezda 50. izdanja čuvenog Les Rencontres d'Arles. Diplomirala je na FAMU u Pragu. Dugo je fotografisala romsku i vijetnamsku zajednicu u Čehoslovačkoj, kao i čuveni praški LGBTK bar, T-Club. Posle 1985. legalno se preselila u Zapadni Berlin. Nakon povratka u Češku 1992. godine, počela je da predaje fotografiju na više umetničkih fakulteta. Njene foto-knjige Černe roki (2017) i Evokativ (2019) spadaju u dragulje svog žanra.
Film “Nisam sve ono što bih htela da budem” će biti prikazan u utorak, 28. maja od 21h u Art bioskopu Kolarac, u okviru Beldocsove selekcije Fokus Češka: Eho Ji.hlave, koja predstavlja odabir najboljih savremenih čeških dokumentaraca prikazanih na internacionalnom festivalu dokumentarnog filma Ji.hlava u Češkoj.
17. Beldocs počinje danas, 22. maja i trajaće do 29. maja u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji. Gledaćemo brojne dokumentarne filmove nagrađivane na najvećim svetskim festivalima. Na programu se nalaze pobednički filmovi sa Kanskog festivala, Sandensa, Berlinalea, CPH:DOX festivala u Kopenhagenu, Cinema du reel festivala u Parizu i drugih svetskih smotri kinematografije.
