Nekako, uvek u predvečerje, posle doze insulina, namirenih gusaka i pilića, počišćenih obora i zalivenog cveća, skupe se jedna po jedna. Svaka ponese hoklicu. Toplo je još, ali načete zebnjom i izložene vlažnoj zemlji i memli, pre vremena su ogrubele i navukle reumu. Pokrivljenih prstiju svaka popravlja svoju kašmirsku maramu, zateže pruslu i podiže vunene čarape.
Joined10/06/2012
Articles291
Janja Rešćanski, diplomirani novinar, veliki je zaljubljenik u etnologiju, antropologiju, istoriju umetnosti. Zanimaju je narodni običaji i verovanja, psihologija i misterije sveta. Na fakultetu su je zvali ’’čeljade željno znanja’’, baš kao i danas. Ne voli priče o ljubavi, ali ono što najviše voli su sove i bizarne vesti. Dok radi reportaže, uživa, a kao veliki šaljivdžija vrsni je davalac komentara. Piše za rubrike stvaran svet, zanimljivosti i životni stil.
Kako da ukrotim ove pramenove oko ušiju? Oni se uvek nekako pojave baš kad si ti tu. Rugaju mi se i kažu „bebasta si ovako“. Mrzim kad sam bebasta!
Igrano-edukativni film „Knez Lazar“, mladog autora Marka Marinkovića, zamišljen je tako da prati život kneza Lazara Hrebeljanovića, od rođenja, odrastanja na dvoru cara Dušana, ženidbe sa Milicom i napredovanja u vladarskoj hijerarhiji, pa sve do Kosovse bitke.
Vodena nedelja je vezana za Đurđevdan, nastupa neposredno posle đurđevske sedmice. Naziva se još i rusalna nedelja.
Uskrs, kada se svetkuje vaskrsenje Hristovo, najveći je hrišćanski praznik jer se u njemu slavi sama osnova hrišćanske vere, na kojoj počiva i nada u vaskrsnuće svih živih.
Maj je nazvan cvetnim mesecom (jer cvet znači boja) , po nabujalom rastinju okićenom svim bojama, jer je tada sve u punom cvatu i cvetu. Ime je dobio po rimskoj boginji Maius, zaštitnici biljaka i rastinja.
O blagodetima masaže pričali smo sa fizioterapeutima beogradskog salona Olimas, koji su nam predstavili najtraženije masaže sadržane u svojoj bogatoj ponudi. Terapeutska masaža je jedna od najčešćih metoda za otklanjanje bolova u mišićima i zglobovima.
Masaža je najstariji način očuvanja zdravlja i krepkosti. Dolazi sa istoka i stara je koliko i čovek. Ime joj potiče od arapske reči „massa“- dodir. Njeno dejstvo na opšte stanje čovekovog zdravlja je dragoceno. Posvećeni i predani svom poslu, maseri salona „Olimas“ su nam predstavili zbog čega je masaža bitna za opšte zdravlje i koji bi tretman bio pogodan baš za nas.
Od petnaest velikih praznika dvanaest je posvećenih Hristu i Bogorodici. Među njih se ubrajaju Blagovesti. U crkvi se ovaj...
Po iznikloj travi i pomaljanju useva i rukosada, po gori uveliko i bokorno zazeleneloj, april se naziva lisnim mesecom. Najčešće je u znaku uskršnjeg posta, koji je nekada bio pravo ispaštanje, ali je u njemu bilo i vedrih dana ispunjenih pesmom, šalom i igrom.
Po suncu i toplini, svejedno što zima može repom da ošine, jer je, po predanju, deda Sečko pozajmio od baba Marte devet dana i zaledio obesnu staricu sa njenim jarićima ( u tzv. zajmljenim danima), mart je prolećni mesec, mesec obnove i mladenaca, pa se po starom kalendaru, njegov prvi dan nazivao Proletnjak. U njemu su i Mladenci, praznik koji se rado iščekivao i provodio veselo.
Tri jerarha su Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatousti, a svaki od njih uživa poštovanje u našem narodu, od koga su prihvaćeni kao krsna imena pojedinih porodica.
Daleko od svojih svetilišta, u toku petovekovnog ropstva, kad mu je, uglavnom, sva svetinja bila drvena crkvica sa priučenim sveštenicima kao čuvarima vere i običaja, srpski narod je zaboravio i samo značenje praznika Sretenje.
Februar je mesec slava, jela i pića, zbora i dogovora, a kako je u njegovoj sredi veliki praznik Sretenje, onda je jasnije zašto je na taj dan 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak.
U narodu se smatra da je najhladnija zima oko Svetog Save. U Metohiji se period od Svetog Nikole do Svetog Save (19. decembra - 27. januara) naziva prosenac, a u gruženskim selima se ovi dani zovu proseni dani.
Kumstvo i pobratimstvo su dve ustanove u našem narodnom životu do kojih narod posebno drži i bez kojih se ne može u potpunosti razumeti ni srpsko nacionalno biće. Obe ove ustanove duhovnog srodstva su oličene u Svetom Jovanu, jer je on - kum Božji.
Vrlo uvažen u pravoslavnom svetu, posebno kod Grka, gde važi kao opšti pomagač hrišćana, svetitelj Nikola je i kod Srba u velikom poštovanju, mnogo većem nego što bi mu pripalo po mestu koje zauzima u nebeskoj hijerarhiji. Stavljen je odmah uz Svetog Jovana-kuma i krstitelja Božjeg, i Svetog arhanđela Mihaila-prvog među bestelesnim silama uz nebeski presto.
Prava zima nastaje u decembru, pa je po tome ovaj mesec prozvan snežnim. Smetovi su nekada bili toliko veliki da je izlazak iz naselja bivao nemoguć. Dobio je ime po desetom mesecu rimskog kalendara. U slovenskom narodu nazivan je još i studen, božićni mesec, prosinac i koledar.
Vavedenje je jedan od pet najvećih Bogorodičinih praznika. Pravoslavna crkva ga slavi 4. decembra. U narodu se naziva Sveta Prečista i predstavlja naročito poštovanje žena. Naziva se još i Ženska Bogorodica i veoma je uvažen kod nerotkinja i porodilja.
Jovanu Zlatoustom je posvećivano više manastira i crkava u Srbiji, od kojih je većina, na žalost, u ruinama. Od njih danas živi kapela Jovana Zlatoustog u manastiru Ćelije u Leliću kod Valjeva. Srpska pravoslavna crkva ovog sveca proslavlja 26. novembra.