19. januar, dan kada je kršten Isus Hristos
Na ovaj dan, 30. godine nove ere, Isusa je krstio Jovan Preteča (Jovan Krstitelj, prorok koji je najavio dolazak Mesije). Krštenje koje je obavljeno trostrukim poranjanjem u vodu (koje simboliše umiranje i oživljavanje), u reci Jordan, na ovaj dan, otvorilo se nebo iz koga se začuo glas Boga Oca, koji je otkrio da je Isus njegov sin. Na sina je u vidu goluba sleteo Sveti Duh te se ovaj praznik slavi i kao javljanje Svetog Trojstva. Ovim krštenjem, označen je početak Isusove propovedi i misije.
[box]Bogojavljenju, Hristovom krštenju, u prva tri veka hrićanstva, pridavao se mnogo veći značaj nego njegovom rođenju, tj Božiću. Do četvrtog veka, Božić i Bogojavljenje, slavljeni su kao jedan praznik. Krštenje, duhovno rođenje, predstavljalo je put ka večnosti i hrišćanstvu kao najvećoj vrlini, pa je iz tog razloga bilo toliko obožavano.[/box]
Oduvek se verovalo da se u ponoć otvara carstvo nebesko, pa je valjalo zamisliti želju i izreći je baš u to vreme, jer će se ona i ostvariti. Ovaj, svakako lep običaj, prisutan je u narodu i danas. Bogojavljenjem se završava celina božićnog svetkovanja, pa su u nekim krajevima povorke koledara (obredna povorka, koja je išla u prvim danima nove godine), korinđaša (obredna, čestitarska povorka, koja je išla na Badnje veče), vertepaša (obredne čestitarske povorke koje su išle za Božić, i prvog dana Božića) išle do ovog dana.
Na sam dan Bogojavljenja, kretale su se povorke vodičara, koje su dobile ime po tome što se u našem narodu ovaj praznik naziva još i Vodice ili Vodokršće. Ovaj dan karakteriše i verovanje u lekovitost i čudotvornost bogojavljenske vodice, pa tako postoji i niz obrednih radnji u vezi sa vodom na ovaj praznik. Najrasprostranjeniji bio je običaj po kojem su svi ukućani, okrenuti prema istoku, preskakali sekiru i žarač sa žarom, a potom uzimali gutljaj nenačete vode uz reči: „Prođoh sablju- ne posekoh se, prođoh vatru- ne izgoreh se, prođoh vodu- ne udavih se.”
Obredi su bili posvećeni zdravlju. Bilo je uobičajeno da se ujutro, pre sunca, obavi ritualno kupanje u reci, u kojoj su često morali da razbijaju led. I danas se na ovaj dan pliva za Krst od leda i sve to u čast zdravlja. Kako Bogojavljenje pada u vreme mesojeđa, nekada je u ovim danima bilo najviše prosidbi i venčanja. Važio je običaj po kojem su na ovaj dan, mladići i devojke oblačili svoja najlepša odela i takvi odlazili po bogojavljensku vodicu. Međutim, vodica nije bila jedini razlog. Najviše su išli kako bi pronašli svog životnog saputnika. Neke običaje valjalo bi vratiti i danas.
foto: publicpic
