Otvaranje izložbe slika Igora Jovanovića „Drugi prostor“, biće organizovano u četvrtak, 28. marta u 19 časova u galeriji Kuće legata, Knez Mihailova 46.
“Kod Igora Jovanovića se oseća jasan trag poznog modernizma. To su tragovi koji su vizualno uočljivi iako zamagljeni, trag geometrijske apstrakcije i da paradoks bude veći- trag takozvane lirske apstrakcije; u oba slučaja nefiguralnih umetničkih pravaca.
Gotovo u šali moglo bi se reći da Jovanović svojim slikarstvom peva svoj lajt motiv i geometrizmu i lirizmu umetnosti koja je u drugoj polovini XX veka, još uvek imala neki dominantni renome.
On radi ono što je još uvek nekako tle na kome može da se oseća koliko- toliko sigurno. Ovo ne zači da je njegova namera kompromiserska i da je njemu žao modernizma, a sa druge strane ima nepoverenje prema postmodernoj, pa se zato drži oprobanog tla na kome je gotovo čitav jedan vek opstajala pre svega evropska i svetska pa onda i naša umetnost oslanjajući se na velike mitove modernizma. Kao što su nefigurativni načini izražavanja, slobodna upotreba boja bez akademske kontrole klasične umetnosti u smislu; toplo-hladno, svetlo- tamno. Uz pokazivanje izvesne slobode gesta lakoće rukopisa koja je kod njega primetna ovo sve ne umanjuje očigledne znakove njegove obdarenosti.
Jovanovićeve slike imaju nedmosmislenu privlačnost, imaju u sebi nešto od klasičnog osećanja lepote, čega inače nema u ekstremnom modernizmu, kome je on bliži nego posmodernoj. Njegova upotreba boje je onako slobodarska na način lirske apstrakcije enformela, tašizma ali unutar struktura koje on stvara na platnu uvek postoji jedna konsekventnost formalna, ali u istoj meri i estetski kontrolisana. Radi se, znači, o jednom darovitom čoveku koji je svojom nesumnjivom energijom i sposobnostima u neadekvatnoj i ne samo lokalnoj nego opštoj sredini u kojoj vlada opšte stanje duha oličeno u panorami ordinarne stvarnosti u kojoj živimo sa neshvatljivim činjenicama da se u ovo vreme na početku XXI veka oko nas događaju klasični ratni sukobi sa svim strahotama o čemu još uvek žive individue koje su preživele II svetski rat, jednostavno nikada nisu mogli da poveruju da je to moguće.” – Đorđe Kadijević, istoričar umetnosti I reditelj
“Igor je izgradio prepoznatljiv likovni izraz, koji je zasnovan na iskustvima generacija pre njega. Njegovo delo nije samoniklo. Pronašao je svoj put i on ga dalje uspešno nadograđuje
U širem kontekstu Igorovo slikarstvo pripada, korpusu apstakije, geometriske apstakcije. Igorovo slikarstvo i njegova izražajnost se oslanja na boju i njene međusobne odnose. Na nekim slikama koristi komplementarne boje crvene i zelene, dve najudaljenije a čine harmoniju. Ovaj bojeni odnos prisutan je u delu Vasilija Kandinskog gde se Igor s pravom oslanja na korene apstraktne umetnosti. Ono što je dobro jeste da Igor ne podleže ofanzivnom uticaju digitalnog okruženja, elektonike,led tehnologije.
Na nekim slikama, “vitražima” gde boju oivičava geometriskim crtežom, čvrstom crnom linijom, pomalo zatvarajući formu, a na onim drugim otvara crtež i lirskom istanjenom linijom, elipsastim formama,slojevima boje puni šarena jedra i nova avantura počinje.” – Dragan Milivojević Pale, istoričar umetnosti
Foto: Vuk Ulardžić
