Nekada davno, svaka kuća je imala domaćicu, a svaka domaćica muža, koji je doprinosio finansijskom stanju porodice. Žene su radile kućne poslove a muški su odlazili na posao. Ono što je bitno jeste da je skoro svaka porodica imala „zajednički džep“. Da li taj trend živi i dalje ili svako raspolože sa svojim novcem kako mu volja?
Poznato je da kada se parovi odluče za zajednički život, sa tim dolazi i više obaveza, stresa, novca pa i pokoji problemi više. Onda nekako parovi imaju manje volje da štede zajedničkim snagama određene resurse, i više se okreću posebnim računima i štednji. Zašto? Na taj način žele da održe finansijsku i emocionalnu nezavisnost.
Finansijski planeri i bračni stručnjaci su nagovestili da bi parovi trebalo da pored svojih ličnih tekućih primanja, zajednički planiraju kako i na šta će da troše novac, kao i da zajedno odvajaju deo novčanog kolača za određene potrebe u budućnosti. Tako parovi postaju stabilan i funkcionalan duo.
Zajednički račun za jasno definisane zajedničke troškove života je veoma koristan i preporučljiv, savetuju stručnjaci. Dogovor i organizacija finansija ima praktičnu stranu. Svaki partner će odvojiti deo svog novca za auto, porez, komunalije, namirnice i druge zajedničke tekuće troškove. Nije bitno kolika je ta suma, bitno je da parovi učestvuju podjednako. Naravno, ako neko ima mnogo veću platu, sasvim je u redu da taj pojedinac odreši kesu malo više. Ovo se odnosi na parove, koji imaju posao. Ali i u onoj situaciji, kada je jedan partner zaposlen a drugi nije, dogovor je na prvom mestu.
Zajednički račun za štednju ili neki savršen plan u budućnosti je veoma inspirativan i stvara osećaj timskog rada.
Šta vi mislite o zajedničkom džepu, ili ste više za kategoriju „moje“ i „tvoje“?