Od darežljivosti neba zavisila je letina, ali i sudbina seljaka. Životodavna voda, preduslov čovekovog opstanka, istovremeno je i bitan, a u mnogome i odlučujući činilac za rod hlebnih useva, povrtarskih biljki i voća. Zato je od drevnih vremena bilo stalno čovekovo staranje za rod, od koga mu je zavisio život. Hleb seljaka je zavisio na jednoj strani od blagotvornih padavina, a na drugoj od letnje žege, opasne sparine koja sprži rod i ispuca zemlju. Zato u našem običajnom kalendaru postoje vodene nedelje, obredna prskanja vodom, povorke za kišu, kreševi i obredne vatre.
Vodena nedelja je vezana za Đurđevdan, nastupa neposredno posle đurđevske sedmice. Naziva se još i rusalna nedelja.
Praznovala se radi plodnosti njiva i polja i da prekomerne kiše i poplave ne ugroze rod, kao i da čuva pomen na rusalke, mitološka bića poznata svim Slovenima, u koje su se preobraćale umrle devojke, najčešće utopljenice i nekrštena deca, u vidu prelepih devojaka dugih, raspuštenih kosa.
Da je rusalna sedmica posvećena vodi, vidi se i po tome što je kod nas ostao običaj da se u njoj spravljaju glinene posude za vodu, a u njenom središnom danu su izbegavani svi poslovi kojima se upotrebljavala voda.
Po drevnom verovanju rusalke su povezane sa vodom, ali i poljskim rastinjem, pa tako imaju svojstva i vodenih i duhova plodnosti polja. U osnovi srpskih običaja i obreda u vodenoj nedelji nalazi se praslavenski, paganski koren.
U dane vodene sedmice nije se radilo u polju da poplava ne odnese useve.
U borbi protiv suša su u skoro svakom srpskom kraju bile ustaljene godišnje molitve za kišu, uz običajne radnje i ophode koji su, po verovanju, doprinosili uspehu molitve.
Kraljice-Obredne povorke kraljica, koje su se do našeg vremena očuvale u jugoistočnoj Srbiji, ostatak su slovenske pradavnine. Ove devojačke povorke se najviše kreću oko Trojica, zbog čega se dovode u vezu sa povorkama rusalki. U nekim predelima počinju da se javljaju već od Đurđevdana. U narodnom stvaralaštvu, kraljičke pesme zauzimaju istaknuto mesto, u izvođačkom pogledu se odlikuju raznovrsnošću i bogatstvom igračkih oblika. Od mnogih verovanja o kraljicama je naročito zanimljivo ono u južnom Banatu, gde kraljice slove kao oblačari, koji mogu da odvrate gradonosne oblake. U njih idu najlepše devojke i one koje lepo pevaju, a obrednim obilaskom sela, one gledaju kuću u koju će da se udome.
Izvor: Srpski običajni kalendar, Mile Nedeljković
foto: freedigitalphotos.net
