Maj je nazvan cvetnim mesecom (jer cvet znači boja), po nabujalom rastinju okićenom svim bojama, jer je tada sve u punom cvatu i cvetu. Ime je dobio po rimskoj boginji Maius, zaštitnici biljaka i rastinja.
U domaćem običajnom kalendaru, početak maja je u znaku Biljanog petka, praznika cveća i lekova, a za njim slede svečanici bilja i roda, stoke i polja (Đurđevdan, Jeremija, Poljobranija, Nikolaji). Ove godine je i u znaku Vaskrsa, jer ovaj veliki praznik pada prvog dana meseca maja.
U ovom mesecu su i sveci knjige i pismenosti-Jovan Bogoslov, jedini od četvorice jevanđelista koji spada u red velike dvanaestorice apostola, najučeniji i najomiljeniji Hristov učenik, i Slovenski Apostoli, utemeljivači naše pismenosti i bogoslovlja, Ćirilo i Metodije.
Predznaci od godine
- U narodu se veruje da suv maj predskazuje gladnu godinu. Hladan maj sena i vina daje.
- U maju prepelica pućka:“Pošto će biti o jeseni hrana!?“
- Što više pućka to skuplja hrana.
- Posle mokra maja ide suv juni, posle suva maja ide mokri juni.
- Majska rosa sve nagoni, a majski mraz sve ubije.
- Majske kiše što više, to žita i vina što više.
- Kišovit maj je blagodet svim usevima.
- Mnogo u maju grmljavine, uvek je rodna godina.
- Đurđevske kiše svaka kap vredi dukat.
- Spasovdanske i trojičke kiše pune koševe i podrume.
Predskazivanje vremena
- Kad hrast pre Đurđeva dana olista, biće rodna godina.
- Ako je lep dan na Nikolaje, biće kišna i žitorodna godina.
- Ako je na Trojice kiše, biće rodna godina.
Izreke
Boj se samo đurđevkoga mraza i ilinskog grada, božićnog sunca i jesenje kiše – i ničega više.
Narodni nauk
Nije gladi do Đurđeva dana.
Streha mu je mjera, a rok Đurđevdan. (Reče se za sneg kada pada, u značenju: Od strehe dalje ne može, a o Đurđevu mora okopnet).
Izvor: Srpski običajni kalendar, Mile Nedeljković
