Sklapanjem braka, sva rodbina postaje jedna porodica. Ipak, kako stariji uvek imaju svoj interes, najpametnija mladenačka odluka bi bila ona koja uključuje život daleko od najblžih.
Iako se sve vrti oko novca, nije on glavni razlog zbog kojeg roditelji ne poštuju brak svog deteta i shvataju ga kao gubitak. Jedan od glavnih uzroka je to što je “dete” već odavno u braku, ali sa njima.
Svi roditelji greše u odgajanju dece, ali postoje greške koje se veoma negativno odražavaju na život dece u zrelom dobu. Kada deca odrastu, roditelji im govore koliko su se samo “žrtvovali za njih”, čime im poklanjaju doživotni dug. Rečenica “…znaš li šta sam sve učini-o/la za tebe, a ti mi tako vraćaš…” i slične izjave, veoma su česte.
Roditelji koji nisu radili na partnerskom odnosu, ne znaju za poštovanje i ljubav. Razočarani u život (koji nemaju), svu svoju energiju, želje, usmeravaju na dete. Kada ono odraste, ne mare za njegove potrebe, već isključivo za svoje, a ono je tu da im u tome pomogne. Takođe, iako je u godinama kada najveću energiju treba da posveti sebi i stvaranju svoje porodice, “dete” mora da vodi računa i o osećanjima svojih roditelja, u suprotnom je loše i nezahvalno. Njihove želje su na prvom mestu.
Brak sa roditeljima ne uključuje seksualni odnos, ali uzima čitavu psihu i veliku energiju. Detinjstvo onih čiji se roditelji nisu međusobno slagali, prolazilo je u ostvarivanju njihovih zajedničkih i pojedinačnih zahteva i ideja, trpljenju bračnih svađa, neraspoloženja, neuspeha… Dete je uvek vodilo računa o onom roditelju koji je bio tužniji i potrešeniji. Čuvalo ih je od svake zle ljudske namere i momentalno reagovalo na svaku nepravdu nanetu sa strane ili njihovim međusobnim reakcijama.
Na taj način dete ulazi u brak sa roditeljima, a njihov život postaje njegov primarni posao, čime zapostavlja sebe.
Većina ljudi koja je odrastala u ovakvim uslovima, nikada nije našla životnog partnera, niti je upoznala sebe.
Roditelj koji je zapostavio svoj život i usmerio ga samo na dete, teško prihvata njegov brak. I dalje sebe vidi kao najvažniju i jedinu osobu u njegovom životu. Sklon je traženju novca, zahtevima da njegove želje budu ispunjene, a sve to je, često, samo prikrivena potreba za pažnjom. Roditelj u ovom slučaju oseća da gubi najvredniju stvar u životu i ima potrebu da svom detetu večno bude na prvom mestu, čak i u emotivnom smislu. Izjave roditelja poput “umreću od tuge”, ukoliko osoba zasnuje svoj dom pod drugim krovom, pravi je dokaz emotivnog ucenjivanja i manipulacije.
Ne dozvolite da vam roditelji ugroze život, vezu/brak. Ako postanete žrtva njihovog “žrtvovanja” zauvek ćete ostati sami i nesrećni. Postoji izvesna mogućnost da ćete u pedesetoj godini plakati noću u momačkoj ili devojačkoj sobi, dok roditelj-i mirno spava-ju. Ma kakve emocionalne lopte da vam bacaju, vešto ih se klonite stalnim kretanjem i svesnim odbijanjem emocionalne manipulacije.
Postoji samo jedan put da izgradite svoj život i život sa partnerom, a to je onaj koji vodi što dalje od roditeljskog doma i braka sa njima!