Jedan od najpoznatijih slikara postimpresionizma, Vinsent Van Gog, rođen je 30. marta 1853. godine u Zindertu, u Holandiji. Mada je počeo da slika u 27 godini, njegova dela su od neprocenjive vrednosti ( Ljudi koji jedu krompir, Žitno polje i čempresi, Crveni vinograd, Suncokreti, Zvezdana noć, Noćni kafe, Autoportret, Umetnikova spavaća soba U Arlu, Portret doktora Gašea…).
Vinsentov život bio je pun bola i tuge. Ime je dobio po dedi, ali i po godinu dana starijem bratu, koji je preminuo na rođenju.
U početku je slikao portrete seljaka, a kasnije cveće, sebe i pejzaže, jer je bio suviše siromašan da bi platio modele. Pored toga što je bolovao od retkog oblika epilepsije, patio je i od mentalne bolesti, poznate kao bipolarni sindrom. Često je bio dezorjentisan, zbog čega bi postajao agresivan i prek. Tako je jednom prilikom, u nervnom rastrojstvu, pokušao nožem da ubije svog prijatelja Pol Gogena. Pošto u tome nije uspeo, odsekao je sebi deo uha (a ne celo uvo kako se inače priča).
Svoje najpoznatije delo Zvezdana noć, naslikao je dok je boravio u bolnici za duševno obolele u Francuskoj. Za deset godina svog stvaranja, Van Gog je naslikao oko 900 slika. Umro je pod čudnim okolnostima u 37 godini. Upucan je u žitnom polju. I dan danas se ne zna, da li je to bio pokušaj samoubistva ili ubistva. Umro je dva dana kasnije. Njegove samrtne reči bile su: „La tristesse durera toujours“ što bi značilo „Tuga će trajati zauvek“.
Vinsent Van Gog je bio impresioniran igrom svetlosti i odsjaja. Promatrao je prirodu i prirodne fenomene, smene dana i noći i pokušavao da ih verno prenese na platno. Njegov način slikanaja je originalan i prepoznatljiv, a mnogi ga vide kao haotičan i turbulentan kakav je bio i njegov unutrašnji život i svet. Zato njegove slike izgledaju kao da pulsiraju, trepere i čudno zrače.
Kratkim i brzim pokretima četkice, slikao je vrtloge, koji su njegov zaštitni znak, ali i ogledalo njega samog. Za života je prodao samo jednu sliku. Slavan i cenjen postao je tek nakon smrti, kako to obično i biva. Inspirisao je mnoge umetnike, ali i naučnike, koji su zaključili da se slike iz faze psihotične pometnje Van Goga, ponašaju neverovatno slično fluidnoj turbulenciji.
U periodu intenzivne patnje, ovaj umetnik je mogao da prikaže i oseti jedan od najtežih koncepata koje je priroda ikad iznela pred čovečanstvo i svojim genijalnim umom uspeo da uoči najdublje misterije kretanja fluida i svetlosti, koje naučnici proučavaju tek danas u 21. veku.
Vinsent Van Gog nikako nije moga da bude lud, kako su ga njegovi savremenici smatrali. On je samo video više, bolje i drugačije od ostalih.
